петак, новембар 22, 2024

Akcija „Oluja“: Dvadesetšesta godišnjica iščekivanja

Slične objave

Podeli

BEOGRAD, 4. avgusta 2021. –  U Beogradu je jutros, parastosom poginulim Srbima u „Oluji“ između 4. i 7. avgusta 1995, koji je služen u Crkvi sv. Marka i pologanjem venaca i cveća na spomenik u Tašmajdanskom parku počelo danas obeležavanje Dana sećanja na stradale u toj hrvatskoj vojno-policijskoj akciji pre dvadesetšest godina.

Na strahote i stradanja tokom operacije govorio je protojerej-stavrofor Miloš Mićić, koji je do tada bio sveštenik u Glini i s porodicom je, sa ostalim prognanim Srbima iz bivše RSK, krenuo u izbeglištvo u Srbiju, a sada je sveštenik u Kotežu kod Beograda.

„Tradicionalno smo se danas okupili ovde ispred Crkve sv. Marka da damo pomen svim žrtvama iz zločinačke akcije ‘Oluja’ i da skrenemo pažnju javnosti u Srbiji, Hrvatskoj pa i u svetu, da Srbi iz Hrvatske, danas nakon 26 godina od proterivnja iz Hrvatske i završetka građanskog rata u Hrvatskoj , vrlo teško ili nikako ne ostvaruju svoja elementarna prava u Hrvatskoj, jer im se sistematski od strane države Hrvatske onemogućava povratak u Hrvatskui obnova uništene imovine, prava na penziju i uskraćuju im se sistemski sva ostala osnovna ljudska prava“, navodi se u saopštenju za javnost Koordinacija udruženja izbeglih i raseljenih u Republici Srbiji.
„Od Hrvatske tražimo da nam ne otimaju ono što je naše, privatnu imovinu, penzije i stečena prava. Tražimo pravo na povratak u naše kuće i na našu imovinu i slobodan život na tim prostorima, na našim njivama, livadama i šumama koje su naše privatno vlasništvo i sa kojih su nas Hrvati proterali, i naravno tražimo nadoknadu štete za otetu, uništenu i opljačkanu privatnu i društvenu imovinu“, stoji u saopštenju koje je potpisao predsednik Milan Žunić.
Borba porodica da saznaju šta se desilo sa njihovim nestalim članovima u hrvatskoj akciji „Oluja“, da dođu do istine i pravde,  predugo traje  tako da se i posle 26 godina  ne vidi njen kraj,  čime se zapravo zločin samo ponavlja, poručili su danas iz udruženja koja okupljaju ove porodice i izbegle. „Sve je više praznih grobnica u Srbiji. Roditelji su ostavili prazno mesto za svog nestalog sina, otac i majka su umirli, mesto za njihovo dete je i dalje prazno“, rekla je  predsednica Udruženja porodica „Suza“ Dragana Đukić.
Ona je navela da je u Hrvatskoj eshumacija i identifikacija posmrtanih ostatka veoma usporena jer se proces politizuje. „U Hrvatskoj na institutima za sudsku medicinu se nalaze posmrtni ostaci 896 tela za koja se godinama ne vrši identifikacija. Razni izgovori postoje koji porodicama nisu prihvatljivi, umorne su od čekanja“, kazala je Đukić.

Predsednik Asocijacije izbjegličkih udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir je rekao da „Oluja“ i dalje traje, navodeći da se Srbi iz Hrvatske i dalje iseljavaju. On je ocenio da Hrvatska opstruiše traženje nestalih i identifikaciju čime se zapravo prikrivaju počinjeni zločine, kao i da je ulaskom te države u Evropsku uniju postalo još teže doći do podataka o žrtvama i nestalima.

Izaslanik predsednika Srbije za rešavanje pitanja nestalih sa Republikom Hrvatskom Veran Matić je najavio da će nastojati da informiše predsednika Aleksandra Vučića i hrvatskog premijera Andreja Plankovića, sa kojim je postigao komunikaciju, da se napravi  dogovor o novom načinu traženja nestalih. „Protok vremena zahteva nove načine saradnje i komunikacije“, rekao je Matić, napominjući važnost stvaranja zajedničkih timova. Prema njegovim rečima, izuzetno je važno uključiti međunarodne institucije u mnogo većoj meri.

„Hrvatska strana ne voli mnogo da sarađuje sa  Međunarodnim komitom crvenog krsta, koji jedini ima potpisane ugovora sa svim zemljama koje su imale svoje posmatračke ili vojne misije u Hrvatskoj. One su odnele izveštaje i treba pretražiti te arhive, to je veliki izvor podataka“, naglasio je Matić.

Članica Komisije Vlade Srbije za nestala lica Ljiljana Krstić je istakla da je saradnja sa hrvatskom stranom usporena, a da eshumacije nema. „Predlagali smo da pomognemo da nam predaju posmrtane ostatke radi identifikacije u našim laboratorijama, na VMA, da ih predamo porodicama koje su u Srbiji, da ne čekaju više, ali nismo dobili odgovor. Insistiramo na saradnji ali saradnje sa druge strane nema. Ništa se od tih posmrtnih ostataka ne nalazi na prostoru Srbije i ako nema interesovanja sa druge strane mi smo nemoćni“, rekla je Krstić, na zajedničkoj konferenciji za novinare pod naslovom „‘Oluja’, nekažnjeni zločin – proces traženja nestalih sve usporeniji“.

Ispred Crkve sv. Marka jutros u deset sati jedva da je bilo dvadesetak prognanika, a tokom parastosa možda pedesetak.

D. B.