Sporazum o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi – CEFTA – Region je propustio šansu dobijenu 2006. Ekonomski potencijal, koji je taj ugovor ponudio pre svega državama zapadnog Balkana, nije ni najmanje iskorišćen.
Zoran Vuletić
Rumunija i Bugarska su vrlo brzo ušle u Evropsku uniju (EU), već 2007. godine, Hrvatskoj, koja je tada uveliko bila na stabilnom EU putu, CEFTA nije bila ni neophodna kao model uspešnog razvoja.
Vratimo se tužnim, nesretnim i nesnađenim državama koje nisu ni u najmanjem procentu razumele značaj CEFTE 2006. Pre svih Srbija, zatim BiH, zahvaljujući, nažalost, srpskom entitetu – Republici Srpskoj (RS).
CEFTA je zasnovana na nizu deklaracija: one iz Mađarske (Višegrad 1991.), Poznana 1994. i Zagreba 2005. godine. Takođe su preuzete obaveze prema završnim aktima Konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi, Pariskoj povelji, a posebno i Principi o razumevanju liberalizacije trgovine iz 2001. pod pokroviteljstvom Pakta za stabilnost. Sve zemlje potpisnice CEFTA su se posledično ugovorom obavezale da otklone prepreke u međusobnoj trgovini i usklade je sa pravilima Svetske trgovinske organizacije.
Jednostavan je zaključak šta je CEFTA značila za naš region. Bila je to svojevrsna, iskrena šansa i vetar u leđa svima na putu ka EU. Verujem da su i tadašnji zvaničnici EU bili zapanjeni nerazumevanjem naših političara tog ugovora.
Kada pogledamo na koji način je CEFTA objašnjena srpskom društvu od tadašnjih najbitnijih zvaničnika, tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice i predsednika Borisa Tadića koji su u prvi plan istakli da CEFTA ne znači ugrožavanje srpske celovitosti tj. ne ugrožava Kosovo u sastavu Srbije, jasno je šta je bio njihov prioritet – nastavak držanja srpskog društva u lažima.
Imajući u vidu njihovu politiku prema Kosovu jasno je zašto obojica još uvek veruju kako je Srbija pobedila NATO 1999. godine. Oni su, svesno ili ne, naknadno izvršili legalizaciju (Slobodan) Miloševićeve i (Vojislav) Šešeljeve zle politike iz 90-ih, prihvatili propagandni rezultat lažne pobede na Kosovu i nastavili s tom politikom.
CEFTU je potpisala 2006. Koštuničina vlada, ministar Milan Parivodić, ali glavna debata je tada bila da li Srbija sme da potpiše taj ugovor ako ga bude potpisalo i Kosovo. Moramo da se setimo (Aleksandar) Vučićevih i (Tomislav) Nikolićevih reči iz tog vremena. Za njih je to bilo priznanje Kosova i akt izdaje.
Koliko je srpsko društvo diletantsko govori i činjenica da je danas Vučić izdajnik Kosova po tome kako Tadić, (Vuk) Jeremić i većina opozicionih aktera tumače Briselski sporazum. Imajući u vidu ovakvu političku elitu Srbije treba li još nešto reći zašto CEFTA nikada nije zaživela onako kako je mogla i morala. Koliko god bio savršen, ugovor koji uglavnom reguliše ekonomska pitanja nema ni najmanju šansu da uspe ako nema političku podršku potpisnika, politika je ta koja uzdiže ili marginalizuje takve ugovore. CEFTA je nakon solunskog samita EU 2003. godine bila najozbiljnija potvrda EU da su nam vrata širom otvorena ka tom klubu.
Nažalost, ni jedan vlastodržac Srbije nakon atentata 2003. na premijera Zorana Đinđića, nije iskreno želeo Srbiju u EU. Svi su glumili evropsku politiku i cilj im je bio da na tom putu večito ostanemo ali da nikada ne stignemo na cilj. Štaviše, sa protokom vremena dobijamo političare kojii sa Evropom potpisuju sporazume, a sa Putinom grade politiku. Vučić je vrhunac takve politike. Evropa je dosta kasno shvatila sa kim ima posla i prilagodila je svoju politiku performansama našeg društva.
Dvehiljadečetrnaeste je osnovan Berlinski proces, možemo reći u političkom smislu najvećim delom reafirmisana CEFTA. Vučić je time dobio priliku da pokaže da se promenio, da razume Evropu, potrebe ljudi u 21 veku, ali nije vredelo, otišao je nekoliko koraka dalje od Tadića i Koštunice koji su svojom politikom obesmislili CEFTU. On je potpuno marginalizovao Berlinski proces i u dogovoru sa premijerom Albanije Ramom osniva Otvoreni Balkan i njime nudi zamenu za EU integracije.
Tužna je za Srbe činjenica da je svaka država koja se oslobađala uticaja Srbije postajala kompatibilna sa Evropom i lako se integrisala, a još je tužnija činjenica da se u tu istu Evropu godišnje integriše stotine hiljada građana Srbije bez ikakve želje da probaju da od Srbije naprave Evropu.
CEFTA je ozbiljno propuštena šansa.
(Autor je predsednik Građanskog demokratskog foruma (GDF)
Prenosimo sa The Balkantimes press
