Elem, u vikend svratih u dokolici na sajt Nova.rs čisto da vidim šta tamošnja divna stvorenja rade, šta sanjaju, šta im se događa, šta pišu, pa mi pogled privuče naslov teksta Ivana Mrđena naslovljen – „Mihiz i Tito“.
Odmah mi bi jasno da se tu radi o još jednom mikrotalasnom podgrevanju izanđale urbane legedne o Mihizu kao ljutom protivniku J. B. Tita. Poučen, međutim, iskustvom da se u svakom podgrevanju legende o Mihizu naiđe na poneki biser nove gluposti – uronih u štivo, uverih se da je tako i istovremeno pribavih materijalni dokaz za moju davnašnju tezu da je i Titova vladavina bila samo poludiktatura s ljudskim likom.
Piše, dakle, Mrđen, da je u poslednjem trobroju Ježa – publikacije za koju sam mislio da decenijama ne izlazi – Matija Bećković objavio pesmu „Mihiz je izmislio Tita“. Evo kako je to Bećković postavio. „Izmislio ga je (misli na Mihiza), da bi o njemu (Titu) govorio. Kad on o njemu ne bi govorio, Onaj ne bi ni postojao. Kad ne bi mislio na njega, On bi nestao. Kad o njemu prestane da govori i da ga opisuje, neće ga više biti“.
Toliko od Matije. Sada je valjda svima jasno da je Tito umro 4. maja 1980. zato što je Mihiz prestao da govori o njemu. Stvar je u tome što nije prestao da govori. Sve dok nije prestao da govori i o sebi – tj. dok nije umro, što se dogodilo mnogo kasnije – Mihiz je plajpičio Tita. I ne samo da je da ga je plajpičio nego je iškolovao nekoliko generacija titoplajpičitelja-epigona, od kojih su većina još aktivni i još izgaraju na tom ćoravom poslu.
Samo nekoliko stihova niže (mada može i niže) tako nekako poentira i Matija: „Ali on (Mihiz) ne prestaje da ga izmišlja i da ga opisuje. I zato Onaj postoji sve više i gore“. Svi znamo ko je „Onaj“. Aluzija je jasna, ali stvar se debelo usložnjava. Poređajmo stvari. Mihiz je prestao da govori o Titu, kurtalisao nas tirjanina koji je po sili poetske nužde prestao da postoji, ali je – viđi vraga – posmrtno nastavio da govori o njemu, pa je Vučić počeo da postoji više i gore (cinik bi rekao brže, jače, bolje) nego Tito.
Sada na binu izlazi Mrđen. Evo šta piše: „Poznato je da je Mihiz prvi za Tita počeo da govori ‘Broz’, tretirajući ga gotovo kao stvar, a ne ljudsko biće. Nazivanje Tita rečju ‘Broz’ postalo je u Beogradu pomodno osamdesetih, a Mihiz je tako govorio još krajem četrdesetih godina prošlog veka“.
Je l’ vi vidite rušilačke domete ondašnje srpske (pseudo)opozicije iz koje se ispilila i ova kilava današnja?Nazoveš tirjanina prezimenom, svedeš ga na „stvar“, malo posle prestaneš da govoriš o njemu i on prestane da postoji. Malo potraje, ali je efikasnije od atentata infarktom. Recept za uspeh, šta drugo reći. No, dobro. Je li Mihizu falila dlaka s glave zato što se oseravao po Titu i što ga je zvao Broz? Ne. I hvala bogu da nije. A je li Tito znao ko je uopšte Mihiz? Da. Ali pod drugim imenom i u pogrešnom kontekstu. Kad je izbila afera oko Mihailovićevog romana „Kad su cvetale tikve“, Broz je rekao: „Drugovi, neki Mikaz napao neke tikvice, ne može to tako.“
(Kurir, 25. 10. 2021. g.)
