уторак, јул 16, 2024

Stanje demokratije u Srbiji: Trend nazadovanja se nastavlja

Slične objave

Podeli

BEOGRAD, 5. oktobra 2021. – Centar savremene politike (CSP) i portal European Western Balkans danas su u Aero klubu predstavili peti godišnji izveštaj iz senke „Stanje demokratije u Srbiji“, na kome suulestvovali Miodrag BJELETIĆ, izvršni direktor Beogradske otvorene škole, Aleksandra TOMANIĆ, izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan, Nemanja TODOROVIĆ ŠTIPLIJA, izvršni direktor Centra savremene politike, Nikola BURAZER, programski direktor Centra savremene politike, koautor izveštaja, Dušan SPASOJEVIĆ, vanredni profesor, Fakultet političkih nauka u Beogradu, Srđan CVIJIĆ, viši analitičar Evropskog instituta Fondacije za otvoreno društvo, član BiEPAG, Dirk LORENC, šef političkog odeljenja u delegaciji Evropske unije u Srbiji, Snježana MILIVOJEVIĆ, redovna profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu i Bojana SELAKOVIĆ, programska direktorka Građanskih inicijativa. Skup je moderirala Ljubica Gojgić.

Demokratija predstavlja jedan od političkih kriterijuma iz Kopenhagena, usvojenih na sastanku Evropskog saveta 1993. godine koje države moraju ispuniti kako bi mogle da postanu članice Evropske unije (EU). Drugi politički kriterijumi jesu vladavina prava i zaštita ljudskih i manjinskih prava, dok se ekonomski kriterijumi odnose na postojanje i funkcionalnost tržišne privrede.

Direktor Centra savremene politike i koautor izveštaja Nikola Burazer izjavio je da je ovo peti po redu izveštaj o stanju demokratije u Srbiji i da se stanje iz godine u godinu pogoršava. „Izveštaj iz 2020. godine je bio najnegativniji od svih koje smo objavljivali, počev od izbora do lošeg odnosa sa medijima. Ovogodišnji izveštaj pokazuje da je Srbija po pitanju demokratije u stagnaciji, u poslednjih godinu dana nije došlo ni do kakvog napretka“, kazao je on na predstavljaju izveštaja u Aero klubu.

foto: portalforum.rs

Prema njegovim rečima, sloboda medija se nameće kao najvažnija tema, zbog čega Srbija „pada“ na listi demokratskih zemalja, čemu doprinosi i Parlament, koji je, kako je on ocenio, postao „poligon za napade na medije i civilno društvo“.

Period u kojem u Narodnoj skupštini RS nema nivoa pluralizma uobičajeno za demokratske države, a koje traje više od dve godine ukazuje na duboku krizu parlamentarizma u Srbiji. To je, prema istraživanjima, rezultiralo gubljenju poverenja u parlament od strane građana. Tome je doprineo duži period nekativnosti parlamenta, koji nije zasedao puna četiri meseca od izbora u junu 2020. godine.

Prema izveštaju u periodu od oktobra 2020. do septembra 2021. zabeležen je 51 napad na novinare, od verbalnih pretnji smrću i teškim telesnim povredama i fizičkih napada. Društvena mreža tviter označila je naloge Kurira, Prve, RTV, RTS, Tanjuga, Informera, Srpskog telegrafa, Politike, TV Hepi, Pink RS i B92 vesti oznakama “mediji koji sarađuju sa vladom Srbije”.

Izvršni direktor Beogradske otvorene škole Miodrag Bjeletić kazao je da ovaj izveštaj ima istu funkciju kao i 5. oktobar 2000. godine, a to je da opomene građane Srbije da „nešto nije u redu“. On je rekao da ga izveštaj CSP podseća na situaciju kada lekar pacijentu saopštava neprijatnu informaciju o stanju njegovog organizma. Bjeletić je za sredinu novembra najavio dokumentarni film koji je rađen na osnovu ovog izveštaja.

Izveštaj Evropske komisije naveo je da su mediji u Srbiji pokazatelj da nema nikakvog napretka u Srbiji po pitanju demokratije.

Profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević rekla je da je to pokazatelj da je potrošeno vreme i da smo društveno nesposobni. “Posle 2000. godine imali smo veći iskorak, ali od 2012. godine je krenulo u suprotnom smeru”, rekla je ona. Milivojević je dodala da, kada je reč o slobodi medija u Srbiji, “država ulazi, ne na velika vrata, nego na sva vrata”.

Prema njenim rečima, politička i biznis elita su se povezale i kontrolišu medije. “Ovde su regulatori potpuno kontrolisani. Svi su paralisani i ne mogu da se suprotstave političkim interesima”, smatra profesorka Milivojević.

Programska direktorka Građanskih inicijativa Bojana Selaković rekla je da se Srbija već 21 godinu vrti u začaranom krugu. “Ranije je civilno društvo imali veliku ulogu u dostizanju demokratije. Sada je civilno društvo heterogena skupina koja je i doprinela ovom stanju demokratije”, rekla je Selaković.

M. Markov