Od borbe protiv Mladića do podrške Vučiću: Ko je Jelena Milić, nova ambasadorka Srbije u Hrvatskoj

S. Čongradin

Ukazom predsednika Srbije Aleksandra Vučića na dužnost izvanrednog i opunomoćenog ambasadora Srbije u Hrvatskoj postavljena je Jelena Milić, objavljeno je danas u Službenom glasniku Srbije.

Ko je Jelena Milić, do sada javnosti poznata kao direktorka Centra za evro-atlantske studije, protiv čijeg postavljenja za ambasadorku u Zagrebu su odmah „skočili“ predstavnici takozvanog nacionalističkog i desnog opozicionog spektra?

Oštra protivnica nacionalističke, klero-fašističke i zločinačke politike devedesetih, što uključuje i Srpsku radikalnu stranku, čiji je Aleksandar Vučić bio generalni sekretar, ispostavila se pre par godina, preciznije 2018, kao jedna od posrednih podržavateljki upravo tog, i danas aktuelnog režima.

Naime, u potpunoj suprotnosti njenom decenijskom zalaganju za obračun sa ratnozločinačkom prošlošću vlasti iz devedesetih godina, da ponovimo, gde spada i Srpska radikalna stranka i njen, u to vreme, „potrčko“ Aleksandar Vučić, Jelena Milić je kao direktorka nevladine organizacije sa izričitom NATO orijentacijom, izašla sa planom o podeli Kosova.

Predlog o podeli Kosova, kako je tada izjavila Jelena Milić je ono o čemu bi Zapad trebalo da razmisli kao o najmanje lošem rešenju.

Dugodišnje borkinje i borci za ljudska prava bili su, blago rečeno, u šoku, i oštro su kritikovali Jelenu Milić, jer se „preko noći“ preobratila u zastupnicu etničkih podela na Balkanu.

Dakle, zastupnica i dugogodišnja aktivistkinja za ljudska i manjinska prava, koja se predano angažovala da se dođe do ubica vojnika, 2004. godine u kasarni u beogradskom kvartu Topčider, Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića, gardista Vojske Srbije i Crne Gore, dok su bili na straži u okviru tog objekta, postala je 2022. godine Vučićeva ambasadorka u Hrvatskoj.

Reč je, da naglasimo, o jednoj od retkih ukazivačica da su dvojica mladića, gardista Vojske SCG, ubijeni jer su videli, tada zvanično, još u poteri i pokušaju lociranja, pre godinu dana osuđenog ratnog zločinca i sprovoditelja genocida nad srebreničkim muslimanima – Ratka Mladića.

Nije se „plašila“ ni Dragana Šutanovca ni Borisa Tadića koji su u vreme tog ubistva zauzimali pozicije moći, jer se javno vrlo jasno izjašnjavala protiv politike ratno zločinačkog kontinuiteta i kritikovala takozvanu petooktobarsku vlast jer je krenula tom linijom.

Linijom Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke.

Istupala je jasno, bez straha od odmazde, tražeći istinu i pravdu, ispred porodica žrtava.

To je ono što se čini danas i najnepravednije u odnosu na javni angažman Jelene Milić.

Danas istupa samo jasno podržavajući vlast Aleksandra Vučića, političkog inspiratora na genocid u Srebrenici, ali bez osvrta na tragedije ljudi na osnovu čijih nesreća je postala prepoznatljiva u javnosti pre dvadeset godina.

Kako je pronašla potom, čini se potpuno nedosledno, svoj izraz u predlogu o podeli Kosova, po etničkoj, nacionalnoj liniji, što predstavlja bazu ratno zločinačke politike, čija je protivnica tolike godine bila, ostaje neobjašnjeno.

Kao što ostaje neobjašnjeno i to kako je moguće da je uskladila celu svoju političku i društvenu filozofiju i angažovanje sa Aleksandrom Vučićem, prošlošću „ukrašenim“ mitreljizima na brdima iznad Sarajeva, a danas, u istom, ali vremenu prilagođenom „političkom“ stilu, negatora zločina, etničkih čišćenja i genocida, u čijoj je realizaciji vrlo predano učestvovao.

Nepredvidljiva je Jelena Milić.

(Dnevni list Danas)