четвртак, јул 25, 2024

NVO: Stotinu murala za ratnog zločinca

Slične objave

Podeli

BEOGRAD, 22. decembra 2023. – Grupa nevladinih organizacija ocenila je danas da politički akteri treba da prestanu da zloupotrebljavaju javne površine kako bi slali svoje političke poruke, jer škole, vrtići i druge javne površine nisu mesto za takve političke odluke.

Na konferenciji povodom preporuka za unapređenje stanja u društvu po pitanju uklanjanja grafita i murala koji promovišu mržnju i netrpeljivost rečeno je da se u Srbiji zloupotrebljava javna površina kao i da postoji selektivna primena zakona po tom pitanju.

Prema rečima nevladinih organizacija, njihov cilj je uređenje javnog prostora na lepši način i kao i to da građani taj problem prepoznaju kao važan.

Organizacije civilnog sektora – Komitet pravnika za ljudska prava, Beogradski centar za ljudska prava, Partneri Srbija, Udruženje Krokodil i Inicijativa mladih za ljudska prava formirali su radnu grupu koja je godinu dana radila na mapiranju najboljih međunarodnih praksi, lokalne legislative, procedura i na identifikovanju trenutnih potreba na terenu.

Predstavnica udruženja Partneri Srbija Ana Toskić Cvetinović kazala je da je ta radna grupa detektovala nekoliko problema i da je jedan od njih svakako selektivna primena zakona, i da se u određenim slučajevima ne reaguje kada dođe do zloupotrebe javnog prostora, dok su, sa druge strane, oni koji su želeli da vrate javne površine u izvorno stanje bili sankcionisani.

Dodala je da je njihov utisak u pogledu pokretanja postupaka protiv aktivista taj da je u pitanju jedna vrsta strateških parnica protiv javnog učešća, odnosno da se aktivisti stavljaju pod određeni pritisak kako bi se odvratili od daljeg rada u zajednici.

Toskić Cvetinović kazala je i da su želeli da spreče bilo kakav predlog koji bi išao u smeru nulte tolerancije na umetničko izražavanje, kao i da žele da iniciraju horizontalni pristup gde bi se uključila i lokalna zajednica i gde bi građani bili aktivniji.

Predstavnica Inicijative mladih za ljudska prava Sofija Todorović rekla je da se poruke koje se nalaze na grafitima i muralima koji preplavljuju Beograd poklapaju sa porukama najviših državnih organa i da oni smatraju da je takvim porukama mesto na zidovima.

Dodala je da su kroz svoj rad pokazali da ne postoji adekvatna reakcija komunalnih službi i inspekcijskog nadozora i da kada dođu do momenta uklanjanja “odjednom niko za to nije nadležan”, a da onda građani budu optuženi kada preuzmu inicijativu.

Prema njenim rečima, preporuka za rešavanje tog problema jeste saradnja sa institucijama, jer drugačije to pitanje ne može da se reši.

Predstavnica Beogradskog centra za ljudska prava Sanja Radivojević kazala je da je jedna od preporuka da pravni okvir bude unapređen, ali na način da predstavnici lokalnih zajednica ne budu u situaciji da budu prekršajno kažnjavani zbog nečega zašta su državni organi bili zaduženi.

Navela je da je odgovornost i transparentnost državnih organa važna i da ti postupci ne treba da budu samo inicirani nego da vode rezultatu koji će biti koristan za sve.

Pravo na slobodu izražavanja je važno, rekla je ona i dodala da to pravo mora biti ograničeno da se ne širi govor mržnje, te da bi država, kada primeti pojavu murala koji imaju aspekt govora mržnje, morala da deluje kako bi poslala pravilnu poruku svima drugima koji to žele da urade.

Foto: telegraf.rs

“Ovom temom se bavi i Ustav, Zakon o zabrani diskiminacije, Krivični zakonik, ali zbog pasivnih državnih organa vlasti primorani smo da delujemo samostalno”, rekla je ona.

Jedne od preporuka po pitanju uklanjanja grafita i murala koji promovišu mržnju te radne grupe jesu podrška kreativcima, odnosno uvođenje olakšice za umetnike i organizacije koje žele da stvaraju murale, zatim balans između slobode izražavanja i zaštite građana i saradnja sa civilnim društvom.

Podizanje svesti građana o tim temema, još jedna je preporuka, kojom se predlaže da lokalne institucije treba da preduzmu aktivne mere informisanja građana o tim temama i načinu na koji građani mogu da se angažuju u svojim lokalnim zajednicama kako bi sa zgrada i drugih objekata bili uklonjeni grafiti koji promovišu nasilje.

Direktorka inicijative mladih za ljudska prava Sofija Todorović rekla je ranije da im je više od 100 građana poslalo fotografije murala i grafita na kojima je lik ratnog zločinca Ratka Mladića, da je oko 60 murala i grafita samo u Beogradu, a da je 40 odsto murala na javnim institucijama u Srbiji. Murali i grafiti nalaze se i na Prvoj i Trećoj beogradskoj gimnaziji, uz poruke da je Ratko Mladić heroj.

Beta/D. B.