GLAS, Grupa Oktobar, GDF: Srbija u NATO i EU

BEOGRAD, 21. juna 2023. – Organizacija GLAS (The Voice) i Grupa Oktobar – Slobodarski savez slobodne Srbije i gosti iz Građanskog demokratskog foruma danas su u Medija centru predsravili Deklaraciju „Srbija u NATO i EU“

Milošević: Budućnost Srbije ne leži u zamrznutom konfliktu, sukobu sa susedima, oslanjanju na Kinu i Rusiju

Zašto smo danas ovde? – rekao je na početku konferencije Nemanja Milošević, predsednik organizacije Glas. „GLAS je ovde kako bi probudio građane Srbije koji su opijeni  političkom propagandom najjeftinijeg populizma, izmešteni iz realnosti. Čitava srpska javnost – i političke elite i  deo medija –  kao da se trude da podrška EU bude sve niža, kao da podgrevaju i podstiču narativ da ne možemo u NATO jer nas je bombardovao. To je argument koji može biti validan za individuu, pojedinca, građanina koji je doživeo i preživeo bombardovanje ili kome je još strašnije neko nastradao tom prilikom. Ali, ne može biti argument za državu. Međunarodni odnosi i međunarodna politika se ne baziraju na sentimentu i emocijama građana već na osnovu interesa države, njenog opstanka i napretka. Pokušaću ukratko da to argumentujem primerima iz bliske prošlosti.

Najvažniji proces u Nemačkoj, ma koliko bio manjkav, bio je proces denacifikacije. Taj proces doprineo je i približavanju Nemačke i Francuske, stvaranju Zajednice za ugalj i čelik iz koje je nastala EU, a koliko je samo ljudskih života palih u oba rata stajalo između ove dve zemlje! Zapadna Nemačka je 1955. godine ušla u NATO, svega deset godina nakon što su Saveznici sravnili većinu nemačkih gradova sa zemljom – sa punim pravom. Vrlo je verovatno da velika većina građana Nemačke nije želela u NATO. Međutim, politička elita procenila je da budućnosti Nemačke bez učešća u NATO nema.

Možemo nabrajati još pregršrt primera u relativno bliskoj istoriji međunarodnih odnosa – pogledajte primere SAD i Japana, koji su sada primer čvrstog savezništva a svi znamo kako se okončao njihov sukob u Drugom svetskom ratu. Danas su sve ove zemlje vodeće države u svetskoj ekonomiji, privredi, vojnoj sili…

Pogledajmo našu bližu istoriju iz perioda Hladnog rata. Jugoslavija je iz rata izašla kao najodaniji sovjetski satelit a 1953. godine kroz Balkanski pakt sa Grčkom i Turskom se našla na stepenik od članstva u NATO.

Ratovali smo i sa Nemcima u dva rata pa tokom druge polovine XX veka nismo mogli da prebrojimo koliko je zemljaka otišlo na privremeni rad upravo u tu Nemačku.

Srbiji je potrebno da se okrene svojim sopstvenim istorijskim tekovinama – naša politika i izraz naših političkih dela izgledali su najbolje kada su sledili primere Zapadne civilizacije i sarađivali  sa najrazvijenijim državama zapadne hemisfere. Pomenuću samo Sretenjski ustav, Berlinski kongres, 27.mart, savezništva u Prvom i Drugom svetskom ratu.

Budućnost Srbije ne leži u zamrznutom konfliktu, sukobu sa susedima, oslanjanju na Kinu i Rusiju. Budućnost Srbije je na Zapadu. Budućnost Srbije je u NATO i EU.  Početkom januara ove godine EU i NATO potpisali su zajedničku izjavu o saradnji kao odgovor na rat u Ukrajini. NATO je u svom Strateškom konceptu usvojenom na samitu u Madridu sredinom prošle godine još jednom Zapadni Balkan svrstao u područje od strateškog značaja. Zbog toga, u ovakvim vremenima nemamo više vremena da čekamo. Moramo se opredeliti – ka onim uspešnijima i moćnijima. Našu bezbednost moramo ojačati kroz koncept kolektivne bezbednosti. To je ključni korak ka našem cilju a to je priključenje Evropskoj Uniji. Mi želimo da budemo u EU zato što želimo državu snažnih institucija, vladavine prava, demokratije, sloboda, ljudskih prava i poštovanja privatne svojine. Vreme je da počnemo da ZAISTA primenjujemo kriterijume koji su definisani u pregovorima o pristupanju EU.

Pred nama je težak i trnovit put. Potrebno je uveriti građane u neophodnost koraka koje ovde predlažemo. Zbog toga ćemo u narednom periodu raditi na koheziji i ukrupnjavanju svih organizacija, pokreta i istaknutih pojedinaca koji na istovetan i sličan način razmišljaju i vide političku budućnost Srbije.

Živela građanska, demokratska i slobodna Srbija! – rekao je Milošević

Stojković: Imamo priliku da od ovog prostora napravimo finu evropsku baštu

Advokat Čedomir Stojković je mišljenja da je ulazak Srbije u NATO „izraz elementarnog patriotizma“, podsećajući na uslove priključenja Severnoatlantskom savezu (funkcionalan sistem, fer tretman manjinske populacije, posvećenost mirnodpskom rešvanju konflikata, ekonomski benefit, kolaboraciju ekonomija… je sve ono što nama i treba. „Niko normalan ne može da bude protiv ovakvih unapređenja zemlje. Mi nismo u stanju da donosimo odluke koje su u interesu društva i države i zato smo u stanju ‘hibridne okupacije'“, smatra Stojković.

Govoreći o pristupanju Evropskoj uniji Stojković je istakao da osim Dušanovog zakonika i manjeg pomaga sa Sretenjskim ustavom, Srbija „nije dala doprinos u izgradnji civilizacije“. Da našim građanima ovo nije potrebno, kaže, govore kriminalci u vlasti i van nje i vreme je da kažemo – dosta (!) tom narativu. Kada je reč o Kosovu, Stojković veli da „imamo priliku da od ovog prostora napravimo finu evropsku baštu, da nas se narodi prestanu plašiti“. On kaže da Srbija ni posle 16 meseci rusko-ukrajinskog rata Srbija nije uvela sankcije Rusiji i da je ta odluka zakasnela i zalaže se da se celokupni industrijski kapaciteti stave na usluge odbrane Ukrajine. „Politička elita je odbila da to uradi itreba da bude zamenjena nekom drugom“, istakao je Stojković.

Jakšić: Bavimo se Kosovom koje odavno nije srpsko. To svi znaju ali nema ko da kaže

Predsednik Političkog saveta Građanskog demokratskog foruma, spoljnopolitički komentator Boško Jakšić kaže da se Srbija diči vojnom neutralnošću koju niko nije priznao.

„Nekada popularna sintagma evro-atlantske integrecije potpuno je razbijena poslednjih godina. Evropsko je nominalno postalo geostrateško opredeljenje, NATO je anatemisan. Mi u Građanskom demokratskom forumu (GDF) svesni smo nepopularnosti NATO u javnosti koja se bombarduje negativnim i anti-zapadnim narativom, ali treba analizirati zašto su sve nove članice prvo ušle u NATO pa potom u EU. Želimo u EU, ali zaboravljamo da su te zemlje svoju kolektivnu bezbednost predale NATO.

Dičimo se vojnom neutralnošću koju niko nije priznao. U Evropi danas postoje četiri neutrale države – Austrija, Irska, Malta i Švajcarska – a sve su manje-više pod kišobranom NATO. Mi Ukrajinu snabdevamo municijom, ali pravimo se kao da to niko ne zna.  Čemu ta mimikrija? Članstvo u evro-atlantskom savezu donosi velike finansijske prednosti. Slovačka je postala Detroit Evrope jer je posle ulaska u NATO dobila 30 milijardi dolara.

Bavimo se Kosovom koje odavno nije srpsko. To svi znaju, ali nema ko da kaže. Ulaskom u EU, ta rak rana srpske politike koja metastazira najmanje četvrt veka bila bi zalečena. NATO bi bio garant dugoročne sigurnosti.

Nismo mi ovlašćeni da menjamo tokove istorije. Živimo u svetu onakav kakav je. Mi smo sa zapadne strane nove Gvozdene zavese. Svuda oko nas je NATO. Sem Bosne i Hercegovine i to isključivo zahvaljujući tome što Republika Srpska kopira Beograd. Od Srbije se danas očekuje usaglašavanje sa evropskom spoljnom politikom, sutra će se to odnositi i na bezbednosnu politiku. Zato u GDF-a smatramo da o evro-atlantskim integracijama treba razgovarati a ne populistički i kalkulantski ćutati. Staviti NATO kao temu debate nije provokacija, kako bi neki to želeli da vide, kazao je Jakšić.

Lunić: Virtuelna vojna neutralnost

Nikola Lunić, izvršni direktor Saveta za strateške politike: „Nakon nezamislivih tragedija koje su pogodile Srbiju, društvo pokušava pronaći odgovor u smanjenju nasilja i povećanju lične bezbednosti svakog građanina ove zemlje. Ipak, pri tome se prenebregava činjenica da je lična bezbednost sastavni deo nacionalne bezbednosti koju smo prepustili populističkom narativu o vojnoj neutralnosti koja je neodrživa u ovakvim geopolitičkim okolnostima i tehnološkom napretku civilizacije. Savremeni bezbednosni izazovi postaju sve sofisticiraniji i mnoge zemlje nisu na njih sposobne da odgovore samostalnim sposobnostima, već samo savezništvom u kolektivnom sistemu bezbednosti.

U situaciji kad su zemlje regiona izabrale kolektivni koncept bezbednosti kao efikasan
odgovor na sofisticiranost savremenih pretnji i finansijski veoma zahtevan odgovor na
njih, spoljna politika Srbije je ostala zatočena u istorijskim predrasudama, tabloidnoj
retorici i politikantskoj matematici o rejtingu. U Srbiji smo ostali emotivno zaglavljeni u
posledicama nerazumevanja globalnog konteksta pre 20 godina, umesto da sagledavamo i
definišemo strategije i vizije za narednih 20 godina. Niko ne treba ništa da zaboravlja niti
da se lišava osećaja, ali održivost nacije mora da počiva na predvidljivoj budućnosti koja
nikako ne treba da zavisi od posledica naših poraza. Upravo suprotno – budućnost mora
da obezbedi pobede kroz poverenje u regionu, pouzdanost spoljnopolitičkih odnosa i
predvidljivost bezbednosnih izazova.

Ukoliko želimo da analiziramo neutralni status Republike Srbije, moramo se osvrnuti na
sam koncept neutralnosti, kao i uslove neutralnosti koji se svode na 1) istorijsko nasleđe
koje nalaže neutralnu politiku, 2) unutrašnji konsenzus o preciznoj definiciji neutralnosti i
konačno na 3) volju međunarodnih faktora da priznaju status neutralnosti državi.
Jugoslavija pre Prvog svetskog rata nikad nije proglasila neutralnost, a bila je članica
vojnih saveza Mala Antanta (1920.) i Prvog Balkanskog Pakta (1934.). Tokom 1950. su
se vodili pregovori oko ulaska Jugoslavije u NATO, a Drugi Balkanski Pakt je potpisala
(1953.) sa Grčkom i Turskom koje su članice NATO pakta. Jedini period vojne
neutralnosti Srbije, tadašnje SFR Jugoslavije, vezuje se za članstvo u Pokretu Nesvrstanih
od 1961. do 1992. (od 2001. posmatrač) i specifičnu spoljnu politiku koja je pravila
balans između Zapada i Istoka, a koja se više karakterisala kao neutralizam nego kao
neutralnost. Dakle, Srbija nema istorijsko poreklo neutralnosti.

Neutralnost Srbije datira od 2007. kada je Narodna Skupština usvojila Rezoluciju o zaštiti
integriteta, suvereniteta i ustavnog poretka u kojoj je u članu 6. proglasila vojnu
neutralnost prema postojećim vojnim savezima do eventualnog raspisivanja referenduma
na kojem bi se donela konačna odluka po tom pitanju. Sama Rezolucija je predstavljala
populistički odgovor na predstojeće proglašenje nezavisnosti Kosova. Međutim, sama
formulacija svrstava politiku Srbije u neutralizam jer ne ograničava državu od učešća i
članstva u vojnim savezima, niti obavezuje da spoljna politika ostaje neutralna. Sam
predsednik Aleksandar Vučić je u nekoliko prilika to potvrdio naglašavajući da smo
vojno, ali ne i politički neutralna država sve dok smo na evropskom putu. Osim toga, vojnu neutralnost kompromituje i prodaja proizvoda Odbrambene industrije Srbije što
indirektno Srbiju povezuje sa raznim konfliktima širom sveta.

Sve do 2019. Rezolucija Narodne Skupštine je bila jedini formalni dokument koji
definiše Srbiju kao neutralnu zemlju. Tada su pod patronatom kontraverznog ministra
odbrane Aleksandra Vulina donesena nova strateška dokumenta u oblasti odbrane bez
jasnog koncepta, osnovnih ciljeva i vrednosne orijentacije, i sa nekim bizarnim
formulacijama poput opredeljenja za ODKB. Ipak, po prvi put je vojna neutralnost u
Strategiji nacionalne bezbednosti i Strategiji odbrane definisana kao odbrambeni interes
Srbije, a naglašava se opredeljenje da Srbija ne pristupa vojnopolitičkim savezima, što ne
isključuje saradnju u oblasti odbrane. Osim toga, sam strategijski koncept odbrane je
zasnovan na modelu totalne odbrane koji nije regulisan ni doktrinarno, ni zakonodavno,
pa ni u praksi. Po ovom pitanju, možemo reći da precizno definisane neutralnosti u Srbiji
nema, a izostaje i unutrašnji konsenzus koji bi se trebao odvijati isključivo u atmosferi
demokratske i plodotvorne diskusije, u kojoj postoji mogućnosti za izbor racionalne
politike.

U kontekstu međunarodnog priznanja statusa neutralnosti, ono ne postoji ni de jure kroz
međunarodni sporazum, ni de facto kroz praksu u međunarodnim odnosima. U stvari to
Srbija čak nije ni tražila. Srbija je trebala da kao neutralna zemlja preuzime određene
obaveze, kao i set normi i vrednosti koje određuju i ograničavaju način vođenja spoljne
politike u budućnosti, što doprinosi legitimizaciji, a samim tim može da vodi ka
međunarodnom priznanju statusa neutralne zemlje.

Dakle, da zaključim. Na osnovu svoje spoljne politike i nacionalnih interesa, Srbija se ne
može smatrati neutralnom zemljom. Obzirom da su sve vlasti populistički koristile
neutralnost, ali je nikad nisu koncepcijski osmislili, Srbija se danas nalazi u statusu
neutralizma. Po mom uverenju, takav status je protivan vitalnim interesima Srbije jer je
uvodi u izolacionizam, nebezbednost i nepoverenje. Istovremeno je politički profitabilan
na unutrašnjem planu jer koristi emocije građana koje se podgrevaju stranim malignim
uticajem.

I na samom kraju postavljam pitanje da li je formalna neutralnost ili stvarni neutralizam
istinski izbor građana Srbije baziran na nacionalnim vrednostima i interesima ili je Srbija
samo žrtva kontinuiranog i veoma agresivnog hibridnog rata Rusije kojoj to u ovom
trenutku odgovara. Ovo naravno verovatno otvara niz pitanja, ali obzirom na metode rada
poput plasiranja dezinformacija, propagandu, paravojnih formacija koje obučavaju decu
ispod ruskih zastava, pretnju sankcijama, sajber i obaveštajnih napada, organizacije litija i
protesta, itd, lično sam uveren da su građani Srbije pod malignim hibridnim dejstvima
koji za posledicu imaju i aktuelni status neutralne zemlje.

Videnović: Potreban nam je kompletan reset srpske politike

Potpredsednik VIOCE Ivan Videnović pročitao je dispozitiv Deklaracije (ceo tekst sledi na kraju ovog izveštaja) u četiri tačke:

Za NATO, jer nema drugog političkog saveza osim onog uz stare saveznike i pobednike nad nacizmom i staljinizmom, koji može obezbediti mir i demokratski razvoj Srbije.
Za EU, jer delimo iste vrednosti, kulturni i civilizacijski obrazac, demokratsko društvo, lične i ekonomske slobode.
Za Srbiju i Kosovo u EU, bez granica, jer nas vezuju ljudsko pomirenje, prijateljska susedska politika i saradnja, i evropska kultura suočavanja i sećanja.
Za Ukrajinu, jer je prvi korak u savezničkoj i solidarnoj budućnosti podrška Ukrajini – sankcije Ruskoj Federaciji i bezuslovna vojna podrška Ukrajini.

Videnović je pomenuo još četiri tačke važne za srpsko društvo – NATO, uvođenje sankcija Rusiji zbog napada na Ukrajinu, priznanje Kosova i priznanje da se u Srebrenici desio genocid (n Kosovu je genocid sprečio NATO!), „bez obzira na presude u Hagu!“. Na sve ovo vlast i opozicija odgovaraju sa ČETIRI NE, dok se ova politička opcija zalaže za ČETIRI DA, kaže Videnović. On kaže da je nulti postulat – raskid sa svakim segmentom politike Slobodana Miloševića.

„Potreban nam je kompletan reset srpske politike, podnošenje zahteva za ulazak u NATO, potom i u Evropsku uniju, puna podrška Ukrajini, da srpsko društvo pruži ruku susedima, da poštuje teritorijalni integritet i suverenitet susednih država i da Srbija završava na svojim granicama“, kazao je Videnović.

Dragan Banjac

DEKLARACIJA SRBIJA U EU i NATO

Šansa da bude uređeno, uspešno i prosperitetno društvo je još jednom pred Srbijom. Tu šansu smo nakon pada Berlinskog zida propustili, svesno odbijajući da budemo slobodni, uspešni i srećni. Srbija je danas bliža ruskoj imperiji zla koja se obnavlja u divljačkom ratu i zločinačkoj agresiji Ruske Federacije na Ukrajinu. Ukrajina, Gruzija i Moldavija danas koriste istu onu priliku od koje je Srbija odustala i nakon ubistva premijera pre 20 godina. Zato danas toj šansi dajemo glas i kažemo DA.

Zadatak političke elite je da usmerava državu i društvo ka napretku, prosperitetu i bezbednom razvoju. Veoma često to podrazumeva politiku koja nije omiljena među građanima. Građani Srbije su opijeni žestokom i neprestanom antizapadnom političkom propagandom najjeftinijeg nacionalizma i populizma.

Prošlo je 24 godine od NATO intervencije na Kosovu, Srbiji i Crnoj Gori. Građani imaju pravo na negativni sentiment prema NATO. Politička elita to pravo nema. Pogotovo nema pravo da ga podgreva i podstiče, odbijanjem da žrtve NATO intervencije prebroji i popiše i neprestanim laganjem i preuveličavanjem broja žrtava. Budućnost Srbije ne leži u zamrznutom konfliktu, trvenju sa susedima ioslanjanju na Komunističku partiju Kine i Rusiju međunarodnog parije Vladimira Putina. Budućnost Srbije je u društvu demokratija Zapada. Budućnost Srbije je u NATO i EU.

Jugoslavija je bila naš najznačajniji uspeh i najplodonosniji okvir u kome se iskazivalo naše nacionalno jedinstvo, kultura i civilizovano društveno uređenje. Zato nam je ponovo potrebna unija, ovaj put evropska. EU nije kompenzacija za izgubljeno Kosovo, već šansa da sa Kosovom delimo zajedničko evropsko opredeljenje, umesto mitomanskog i gubitničkog niza dosadašnjih nacionalističkih politika.

Želimo da sa Kosovom zajedno koračamo u EU-NATO budućnost i da sarađujemo na dobrobit svih građana i građanki. Srbiji je mesto u NATO zarad sopstvene i kolektivne bezbednosti, političkog savezništva i stabilnosti koje pruža pristupanje Severnoatlantskoj Povelji. Srbiji je mesto među svojim saveznicima iz Prvog i Drugog svetskog rata.

Želimo da nas naši saveznici prepoznaju na onaj način na koji su Srbiju posmatrali američki predsednik Vudro Vilson, francuski generali Žan Pjaron de Mondezir i Luj Franše d’Epere. Srbiji je mesto u NATO i iz političkog pragmatizma, jer su sve zemlje istočne Evrope najpre postale članice NATO, a tek onda EU. NATO je autoput za Evropsku Uniju koja je naš krajnji cilj.

Evropska unija će ostati samo opšte mesto ako se Srbija ne opredeli za NATO. Više nema srednjeg puta za Srbiju. Želimo tu šansu koju su izabrale miroljubive, vredne, uspešne nordijske države, Island, Norveška, Švedska, Finska, koje su danas opredeljene jasnije nego ikad, za savezničku, solidarnu i bezbednu Evropu. Zato dižemo glas za savezničku, solidarnu i bezbednu Srbiju.

Hoćemo Srbiju u NATO i EU zato što ne želimo da budemo ruska ili kineska kolonijalna provincija. Zato što ne damo naše zlato, naftu, zemlju, vodu, slobodu, budućnost i

prosperitet najokorelijim diktaturama planete, u Moskvi i Pekingu. Želimo u NATO a potom i u EU zato što želimo uređenu zemlju demokratije i vladavine prava.

ZATO:

Za NATO, jer nema drugog političkog saveza osim onog uz stare saveznike i pobednike nad nacizmom i staljinizmom, koji može obezbediti mir i demokratski razvoj Srbije.
Za EU, jer delimo iste vrednosti, kulturni i civilizacijski obrazac, demokratsko društvo, lične i ekonomske slobode.
Za Srbiju i Kosovo u EU, bez granica, jer nas vezuju ljudsko pomirenje, prijateljska susedska politika i saradnja, i evropska kultura suočavanja i sećanja.
Za Ukrajinu, jer je prvi korak u savezničkoj i solidarnoj budućnosti podrška Ukrajini – sankcije Ruskoj Federaciji i bezuslovna vojna podrška Ukrajini.

Za Srbiju u EU i NATO!

Za savezničku Srbiju!

Za solidarnu Srbiju!

Beograd, 21. jun 2023. godine

Politička organizacija GLAS – The Voice

Grupa OKTOBAR – Slobodarski savez slobodne Srbije