BRISEL/BEOGRAD, 12. oktobra 2022. (Beta) – Srbija je ostala sveukupno posvećena unapređenju bilateralnih odnosa sa susedima, ocenila je Evropska komisija u novom godišnjem izveštaju naglasivši da su dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja suštinski deo procesa evropskih integracija i da doprinose stabilnosti, pomirenju i stvaranju klime pogodne za rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja i nasleđa prošlosti.
U izveštaju koji je deo ovogodišnjeg Paketa proširenja, EK je ocenila da su odnosi Srbije sa većinom suseda dobri, osim sa Crnom Gorom i Hrvatskom. Sa Severnom Makedonijom, Albanijom, Bugarskom, Mađarskom, Rumunijom i Turskom odnosi su „dobri“. Sa Bosnom i Hercegovinom odnosi su ocenjeni kao „generalno dobri i stabilni“ iako je pitanje demarkacije granice nerešeno, a dve zemlje takođe još moraju da postignu sporazum o dve brane na reci Drini i delu pruge Beograd-Bar koji prelazi u BiH, navodi se.
Odnosi sa Crnom Gorom ocenjeni su kao „i dalje izazovni“, iako, dodaje se, „obe strane pokazuju veću spremnost da resetuju odnose i da rade na rešavanju otvorenih pitanja“. Odnosi sa Hrvatskom ocenjeni su kao „zategnuti, uz povremene političke sukobe“ a nerešeno je i pitanje demarkacije granice. U odeljku o dobrosusedskim odnosima i regionalnoj saradnji, EK podseća da Srbija ima bilateralne konvencije o regionalnoj saradnji sa Crnom Gorom i Severnom Makedonijom koje su na snazi, da konvencija sa Bosnom i Hercegovinom, potpisana 2018, tek treba da bude ratifikovana dok je sa Albanijom je pokrenut proces zaključivanja konvencije.
Navodi se i da je u izveštajnom periodu Srbija zadržala svoj angažman u nizu inicijativa regionalne saradnje, kao što su Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini (CEFTA), Energetska zajednica, Transportna zajednica, Proces saradnje u jugoistočnoj Evropi (SEECP) i Savet za regionalnu saradnju.
Uz podsećanje na održane sastanke EU-zapadni Balkan u izveštaju se, pored drugog, navodi i da će Zajedničko regionalno tržište (CRM) biti izuzetno važno za povećanje atraktivnosti i konkurentnosti regiona. To će, navodi EK, pomoći Srbiji da ubrza oporavak od posledica pandemije, posebno privlačenjem investitora koji traže diversifikaciju ponude i kraće lanci vrednosti kao i maksimiziranje koristi od infrastrukturnih investicija u okviru Ekonomsko-investicionog plana. Zato je važno da Srbija igra konstruktivnu ulogu u izgradnju Zajedničkog regionalnog tržišta i da sve strane ispune svoje zajedničke obaveze navedene u akcionom planu CRM.
EK u izveštaju pominje i inicijativu Otvoreni Balkan kroz koju, kako se navodi, Albanija, Severna Makedonija i Srbija nastoje da prodube regionalnu saradnju u nizu oblasti posebno ekonomske integracije, de fakto primenjujući pojedine elemente ajedničkog tržišta o kojima jopš nije postignut formalni dogovor.
EK konstatuje i da, što se tiče poštovanja Dejtonskog/Pariskog mirovnog sporazuma, Srbija nastavlja da podržava teritorijalni integritet BiH i njen put pridruživanja EU i da održava redeovne i česte sastanke sa srpskim članom Predsedništva BiH i rukovodstvom Republike Srpske.
U izveštaju se napominje i da je Srbija nastavila da blisko sarađuje sa BiH, Hrvatskom i Crnom Gorom u okviru procesa Sarajevske deklaracije, koji ima za cilj da pronađe održiva rešenja za izbeglice i raseljena lica zbog oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji, kao i na nerešena sudbina nestalih tokom sukoba 1990-ih ostaje izazov na celom zapadnom Balkanu.
