Piše: Dragan Banjac
Nekoliko sati pre zaključenja blebetanja pre svega političara, ali i nas novinara nisam izdržao. Zvala me je tastatura i zasvrbile jagodice na prstima. Razlozi su, dakako, brojni.
Političari su nas okupirali. Dokaze za to mogli ste prethodnih nedelja naći na svakom koraku, na ulici, u autobusu i tramvaju, u čekaonicama domova zdravlja, po samoposlugama… svetina se samo njima bavila. O „škatuli“ koja zaluzđuje narod (u zemljama u razvoju) i onom koji „stanuje“ na malom ekranu ne bih trošio reči. Čovek je odlazeći i zbog toga mu, kanda, kao nije dobro. Prijateljica sa Bežanijske kose (V. M.) zove i pita: Jesi li mu video lice? Nisam, nemam „stomak“ za to lice godinama već, kažem joj i uveravam je da će on biti dobro i da će dugo da vlada s narodom koji sve više naliči na brave.
Pitate se – čemu sve ovo, i njihove baljezgarije i moje kazivanje. Ne znam za njih ali ja sam odlučio da se, kako je govorio Danilo Kiš, otisnem u pisanje, veštački raj, bekstvo od svih nevolja. Malo mi lakne, kaže iskustvo. Jedan iz vrste (kolone) navodnih opozicionara, onizak, širok odostrag(a), kao papiga ponavlja da su izbori naredne nedelje prilika da se definitivno odbaci Plan zapada za Kosovo (on obavezno, zarad poena, dodaje i Metohiju) i štošta još. Sve to što on predlaže narodu on ne bi za sebe. Školovao se na prestižnim evropskim univerzitetima, čak neko vreme sedeo u stolici (Ujedinjene nacije) koja se smatra prvom u svetu. Badava. Zlo goveče, june dovijeka, kaže bosanska narodna.
U jednom skorašnjem tekstu „za strance“ založio sam se za zabranu izlaska na birališta penzionerima na teritoriji bivše Jugoslavije, izuzev Slovenije! Naročito bi to valjalo zavesti u Srbiji, a vraćanje istog ustavnog prava usledilo bi tek nakon isteka tridesetogodišnjeg udaljavanja od glasačkih kutija. Dobitak bi bio nemerljiv.
Najpoznatiji beogradsko-srbijanski Hrvat odgojio je novog nečastivog. On je prvi na listi „Dr Vojislav Šešelj- Srpska radikalna stranka“ za repibličke izbore. Da se razumemo, on predvodi političku grupaciju kojoj je ime dao čovek koji je u Haškom pritvoru bio od 24. februara 2003 – 12. novembra 2014. godine, četnički vojvoda V. Š. Pre nego pomenem novog nečastivog moram reći da se prethodnih dana iz trapa pojavio i čovek koji je na ispraćaju svog lidera u Hag (vidi napred) rekao sledeće: „Ako neko od vas u idućih mesec ili dva vidi negde Zorana Đinđića – recite mu da je i Tito pred smrt imao problema sa nogom“. I ta je Zamlata, kako bi rekao veliki Slaviša Lekić bio predsednik Srbije. O Tomislavu Nikoliću se radi! Posle njega to može da postane svako, Marijan Rističević, Marko Atlagić…
Novi kadar je na pomolu. Spodoba se zove Đurađ Jakšić. Veli da je glas za tu listu predstavlja glas za slobodarsku Srbiju i srpsku Vojvodinu. Ima još. „Ja vas pozivam da u nedelju 17. decembra, budete prkosni, odlučni, hrabri i nepokorni kao što ste uvek bili. Pozivam vas da izađete na izbore i na obe liste, pokrajinskoj i parlamentarnoj, zaokružite broj tri“, rekao je Jakšić u Alibunaru.
Završio je u stilu svog tvorca Vojislava Šešelja, rekavši: „Neka bude dogodine u Prizrenu, Кninu, Sarajevu, Dubrovniku, Cetinju i Skoplju. Živela velika Srbija“ reče Đurađ i osta živ.
Iz njega, rekao bi Svetislav Basara, govori vekovno nasleđe. Šta on to sve ima u planu da osvoji. Kosovo, BiH, deo hrvatskog primorja, Crnu Goru, Makedoniju. Đurđu treba pomoći, smestiti ga u ustanovu gde idu osobe poput njega. I ne nasedajte na podvale ovakvih i sličnih bizarnih protuva.
Ne vidim da iko, osim Zorana Vuletića i njegove grupacije, vidi dalje od nosa. Ako vas neko vuče „majčici Rusiji“ i tamošnjem drzniku ne verujte mu, oni misle samo na svoju stražnjicu. Srbija ga ne zanima.
Ne vidim nikakvu perspektivu za ovu zemlju i njene građane. Propadanje će se nastaviti, s trenutnim nevaljalcima ili njihovim nasledicima, svejedno. Kako rešiti stvar? Neki bliski mi prijatelji zagovaraju revoluciju. Ne podržavam ih u tome, ali samo zbog ubeđenja što nismo kadri da to izvedemo. Više sam za odonizam ili, intelektualni anarhizam, nenasilno rušenje gadova, bez bombi i oružja.
Možda u dve faze. Pre toga podsećanje na mađarskog pesnika. Kada su ga (Ištvan Erši) pitali da li veruje da će se Mađarska demokratizovati odgovorio je – nikad! Zašto? – Zato što u Mađarskoj ima previše Mađara, rekao je Erši.
Građani bi trebalo da u nedelju obrate pažnuu na JEDANAEST i PETNAEST. To nije jedanaest i kvarat nego nešto drugo. Jedanaest je lista „Srbija na zapadu – Da se struka pita“ za beogradske, a petnaest za republičke izbore.
Da sa 3,1 odsto najpre uđu u parlament a na sledećim izborima da pobede.
Evropa, nema nam druge!
