BEOGRAD, 13. jula 2023. (Beta) – Proruski ili „proputinovski“ narativ veoma je izražen u Srbiji i to više u domaćim medijima, nego u ruskim, a tu propagandu promoviše sam vrh države preko medija sa nacionalnom frekvencijom, rečeno je na tribini Novog optimizma „Srbija pod bratskom agresijom“.
Osnivač Novog optimizma Branislav Guta Grubački uputio je na početku skupa podršku ruskom antiratnom aktivisti Petru Nikitinu koji je zadržan noćas na beogradskom aerodromu kao i svima koji se „zalažu protiv ruske propagande.
Govornici na tribini su istakli da građani bivše SFRJ nisu bili okrenuti Sovjetskom savezu, ni kulturološki ni politički, a jačanje proruske propagande počelo je devedesetih godina, da bi 2012. godine doživelo bum.
Ekspert evropskog prava i evropskih integracija Vladimir Međak rekao je da se na svakih pet ili 10 godina u Srbiji plasiraju iste besmislene poruke o tome kako Srbiji ne treba Evropska unija i kako se može okrenuti na drugu stranu. Kao primer naveo je da se godinama ponavljalo da će Srbija biti kao Norveška koja nije deo EU, pa se promovisao savez sa Rusijom, preskačući podatak da Srbija u Rusiju izvozi pet posto, a u EU 65 odsto. Sada je, kaže Međak, na redu Briks i treba ispratiti kako se kreće ta priča, ili trgovinski sporazum sa Kinom, koji je besmislen.
„To ne rade Rusi, Raša tudej ili Sputnjik, to radi državni vrh Srbije, od predsednika, premijerke pa do ministara„, naveo je Međak i dodao da se poruke najčešće šalju sa televizija i deo su kompleksnog procesa sluđivanja građana. Istakao je primer predsednika Aleksandra Vučića koji o EU šalje neutralne ili negativne poruke. „Uvek se nameće da je EU naš novčanik, a srce nam je na istoku, pa se pitam gde je mozak“, rekao je Međak.
Dragoslava Barzut iz Građanskih inicijativa dodala je da se najteže menja kulturološki obrazac i naviknuto mišljenje da je Rusija Srbiji bratska zemlja. Kao primer manipulacije navela je naslovnu stranu Politike koja prenosi izjavu predsednika Vučića o kokainu u Beloj kući tumačeći je kao ozbiljnu, ili pisanje Večernjih novosti o Rusiji koje je često, kako je rekla „gore od Informera i Srpskog telegrafa“.
Publicista i novinar Zlatoje Martinov podsetio je da su generacije koje se sećaju života u SFRJ bile okrenute zapadu i nije bilo preterane simpatije prema tadašnjem SSSR-u. „Situacija se promenila devedesetih, ne tako izraženo kao danas, ali i tada se dešavalo da predizborna kampanja vladajuće stranke bude obojena rusko-kinesko indijskim tonovima“, rekao je Martinov. Dodao je da je sada proruska propaganda veoma intenzivna, i da njega ne čudi ruska imperijalistička težnja, već kako je Srbija ponovo „upala u to“.
Pozorišni kritičar Ivan Medenica ocenio je da se aktuelni režim održava „šibicarenjem“, spinovanjem, izbacivanjem raznih vesti koje su u suprotnosti jedna sa drugom, ali da se situacija menja tako što su „neki nosioci srpskog sveta došli na crne liste američkog Ministarstva finansija“. „Na crnoj listi je bio Milorad Dodik, pa Aleksandar Vulin, ko je sledeći? Pritisak raste i ne može više da se vodi spoljna politika na četiri stuba“, rekao je Medenica.
I on je istakao da rusofilija u Srbiji nije autentična, već konstruisana, jer narod na primer nije bio oduševljen „Jeljcinovom Rusijom“ nego se propaganda pojačala sa dolaskom Putina. Medenica je naveo da je „formula jasna“ i da građani žele da veruju kako je ruska agresija na Ukrajinu nekakva osveta za NATO bombardovanje. O situaciji u Rusiji najviše, kaže, sazna iz Večernjih novosti „između redova“, te je nedavno shvatio da u Rusiji niko ne želi da ide na front i da su Putinu potrebni „psi rata“.
Novinarka Aleksandra Godfroa ispričala je kako je odmah na početku rata radila anketu i da je više od polovine građana na vest o agresiji odgovorilo „Ako, tako i treba“, bez ikakve empatije prema Ukrajincima. Građani su kada im to odgovara skloni da se identifikuju sa agresorom, ili da poveruju kad portparolka inistarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavi „da su im namere mirne“ i u istoj rečenici da im „je oduvek bio cilj da smene fašistički režim Kijeva“.
