среда, мај 29, 2024

Vučićeve gotovosti i ratno-radne obaveze njegovih žrtava

Slične objave

Podeli

Snežana Čongradin

Kako je nastao na političkoj sceni, tako će i da nestane. Pod borbenom gotovošću. Nadajmo se takvom krajnjom ishodu. Sa što manje, ili ni sa jednom žrtvom. Ovog puta.

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, izveo je na barikade, na nišanu dugih cevi, opet, obične ljude. Nimalo sposobne i spremne da ginu za njega i njegove pajtose iz kriminalnih struktura na severu Kosova, koje je postavio.

Kao i ranije, ti, obični ljudi su oni, znate, koji su, dok im se nije upleo u život, išli na posao, njihova deca u škole, a sada nisu imali izbora. Radno-ratna obaveza je u pitanju. Zaradićeš platu, iz budžeta Srbije, ako stojiš na nekakvim putevima, „u hladu“ kamiona natovarenim kamenjem i peskom i time rizikuješ sopstveni život.

Da li će rafalna paljba da krene iz Beograda ili iz Prištine, manje je važno pitanje. Metak je metak. Život je jedan. Za gubitak, krivi su oni koji su povlašćeni od mogućnosti da budu ubijeni.

Kriv je i poglavar Srpske pravoslavne crkve. Crkveni poglavar Vučićeve partije. Koji se, uprkos tome, što je njegov vrhovni komandant postavio obične i nesrećne ljude na barikade, nahuškane na rat, udostojio da uopšte stane pored njega, a kamoli da se javno pojavljuje i podilazi mu. Da izgovora sramne rečenice, provodi sa njim navodno 24 sata, razgovara… I da epilog tih razgovora bude – “branićemo naše Kosovo”?

Ko će da ga “brani”? Vojska Srbije i policija sigurno neće. Iako je podignuta i ukopana u rovove. Gde? Pa ni blizu Kfor i NATO vojske koja je na Kosovu. Ukopala se negde gde je smela, oko granice sa Kosovom. Valjda, baš tamo gde je NATO rekao Vučiću da sme. Da do te linije sme da se približi.

Koliko je užasna ta igra… To Vučićevo zamajavanje naroda na ivici smrti i života. Samo to je oduvek i umeo. Da dovodi ljude na ivicu provalije. Potom da neke gurne, a ostali da budu veće “sreće” da se nisu našli na prvoj, drugoj, trećoj liniji fronta, koji im je upriličio, jer je zao i neosetljiv. I, zato što ništa drugo ne ume, osim da huška ljude na sukobe i od toga da profitira na svaki mogući način.

Kod njega su takve osobine naveliko potvrđene, a i staž sa takvim opisom “posla” je predugačak. Tri decenije…

Šta se događa sa ostalima?

Kako njegov ministar odbrane opisuje svoj doživljaj aktuelne situacije?

Ministar odbrane Miloš Vučević rekao je da građani Srbije ne treba da budu uplašeni, da je Beograd spreman za dogovor, ali ukazuje da to ne znači pomeranje „crvenih linija“. Njegov utisak je, dodaje, da je Vojska tiha, da nije euforična, spremna da izvrši svaki zadatak. „Nema euforije, nema kafanskih pesama, potpuna koncentracija. Vidite hrabrost i odlučnost u njihovim očima da štite naš narod. Nikome se ne ratuje i niko ne priželjkuje sukobe, ali Vojska Srbije je spremna, hrabra i odlučna da štiti našu državu. Nadam se da niko neće proveravati da je to tačno“, napominje ministar odbrane.

Šta ovakav, u odnosu na javni interes i funkciju koju obavlja, podanik Aleksandra Vučića, može sve da naredi tim nesrećnim vojnicima, u čijim očima “vidi odlučnost” da poginu za ratno profitersku mafiju. pod izgovorom da štite svoj narod? Šta je u stanju da učini?

Čini se mnogo toga lošeg i tragičnog, kao i da posle, poput njegovog vrhovnog komandanta Vučića za to okrivi nekog drugog.

Ako su u stanju da dovedu ljude pred duge cevi, zamislite koliko su u stanju da vas još dublje dovedu do dna siromaštva… Nas „povlašćene“, odnosno, za sada, udaljene od barikada.