Jadikovanje predsednika da je njegova bezbednost ugrožena je vrhunska zloupotreba jer računa da „svoju kožu“ može još jednom da „proda“ kao najubojitije oružje protiv pobunjenih studenata i građana
Piše: Vesna Mališić
Taman kad smo pomislili da je završeno sa tabloidnim maltretiranjem javnosti nebrojenim atentatima na predsednika države i da su te petparačke priče konačno otišle u istoriju zloupotreba, u život ih na velika vrata ponovo vraća onaj koji je njihova tobožnja meta. Odlučio se za taj scenario u trenutku kad svi drugi metodi obuzdavanja studentskih protesta ne daju rezultate i kad vlast više ne zna šta će sa njima. U trenutku kad jedan suludi vozač istinski ugrožava život jedne mlade devojke i kad cela Srbija preti da stane zbog ubistva petnaest ljudi pod nadstrešnicom i nasilja kojem su izloženi pobunjeni građani i studenti.
Svoje dvosatno pojavljivanje na prijateljskoj televiziji započeo je predsednik države istrgnutim i montiranim snimcima koji potvrđuju da je, u stvari, njegov život u opasnosti. I dok je novinar pokazivao radost što televizija u tom trenutku velike istine postiže maksimalnu gledanost, Aleksandar Vučić je listao knjigu svojih dvanaestogodišnjih uspeha i jadikovao kako će on biti ubijen baš zato što je ovom nezahvalnom narodu samo dobro činio. Nije uteha što je celokupno gostovanje ličilo na žalosnu i lošu pozorišnu predstavu u koju se šef države toliko uživeo da je o sebi počeo maltene da govori u prošlom vremenu. Radilo se o vrhunskoj zloupotrebi jer on dobro zna da je bezbednost svakog predsednika, ko god on bio, preskupa reč da bi se politički trošila za sitne emocije. A upravo to je radio, računajući da „svoju kožu“ može još jednom da „proda“ kao najubojitije oružje protiv pobunjenih studenata i građana. Da na temi sopstvene ugroženosti može ponovo da mobiliše pristalice i da ih zbije u bedem koji će da ga sačuva od gubitka vlasti.
Vučić dobro zna da je bezbednost svakog predsednika, ko god on bio, preskupa reč da bi se politički trošila za sitne emocije. A upravo to je radio, računajući da „svoju kožu“ može još jednom da „proda“ kao najubojitije oružje protiv pobunjenih studenata i građana
Jer, srećom, to je jedina opasnost koja mu preti. Ali, nažalost, on gubitak vlasti odavno izjednačava sa gubitkom života. I zato, danas kad se vlast drma, kao svoju najjaču kartu ponovo baca svoju bezbednost. To je, veruje, još uvek kišobran za sve emocije koje će se u narednom periodu po komandi buditi. Jer, uprkos toj narastajućoj opasnosti uzdiže se neustrašivi predsednik, jedini kadar da na megdan izađe tajkunima i mafiji i da zaštiti narod od zlog Šolaka i medija Junajted grupe. Pred tom pošasti mora da sabere svoje pleme u svenarodni pokret koji će oko Vidovdana dobiti konačno ime. A do tada će, kao radnu obavezu, organizovati seriju kontramitinga ne bi li izmerio kojih je građana više, onih za ili protiv njega.
Sve ovo može zaista da deluje dosadno koliko je već viđeno i neinventivno, da nije opasno i nedozvoljeno tako tabloidno i jeftino izvikivanje ugroženosti bezbednosti predsednika u zemlji u kojoj je ubijen premijer. Da ne govorimo o tome da i laici znaju da se o stvarnoj ugroženosti predsednika ne govori javno jer su to poslovi koje službe obrađuju u potpunoj tajnosti. Sve drugo je obična melodramska predstava za dnevnopolitičku upotrebu. Bezbednost najviših funkcionera je ozbiljna tema svake zemlje, a ne politička igračka kojom se vlast poigrava, pretvarajući je u farsu i parodiju. I još u tome kao kolovođa učestvuje sam predsednik Vučić.
Konačno, neka naše superiorne službe bezbednosti, koje su sada prezauzete praćenjem studenata i njihovih porodica i vršljanjem po fakultetima ne bi li kompromitovali proteste, uhapse one koji planiraju da likvidiraju predsednika države ili neka svi zajedno prestanu da u dnevnopolitičke svrhe zloupotrebljavaju temu ugroženosti šefa države. Jer, sve je, zaista, već postalo nepodnošljivo morbidno.
(radar.rs)
