четвртак, јул 25, 2024

Šta predviđa draft statuta Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu?

Slične objave

Podeli

Radio Slobodna Evropa imao je uvid u nacrt statuta za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu kojeg su izradili evropski zvaničnici. Isti u Vladi Kosova nisu želeli da komentarišu, dok su izvori RSE u Briselu potvrdili da je to jedan od poslednjih nacrta, koji međutim, može podleći manjim promenama.

Ovaj dokument za uspostavljanje Zajednice Srbima na Kosovu bi trebao da pruži određeni nivo samomenadžiranja.

Jasno se precizira da Zajednica neće imati izvršna ovlašćenja, te da neće ugroziti nezavisnost i integritet Kosova. Dodaje se i da će dokument biti predmet razmatranja Ustavnog suda Kosova. Pored ostalog, ovaj nacrt statuta jasno predviđa mogućnost finansijske podrške Zajednici od strane Srbije, te “efikasan direktan kanal komunikacije zajednice kosovskih Srba sa Vladom Kosova preko Ministarstva administracije lokalne samouprave”.

Nadležnosti ili ovlašćenja je pitanje zbog kog su kosovske vlasti do sada odbijale da formiraju Zajednicu prema sporazumu iz Brisela, uz obrazloženje da bi mogla da ugrozi unutrašnju funkcionalnost zemlje, poput Republike Srpske u Bosni i Hercegovini.

Inače, Ustavni sud Kosova je 2015. godine utvrdio da neki od principa za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom nisu u skladu sa slovom i duhom Ustava. Međutim, u zaključku odluke je navedeno da se primedbe mogu uskladiti statutom Zajednice ili uredbom Vlade Kosova.

Nakon višegodišnjih bezupešnih napora međunarodne zajednice da Priština i Beograd usaglase stavove oko ovog pitanja, EU je krajem oktobra saopštila da je stranama predat “moderni nacrt statuta” za formiranje Zajednice. Tako nešto su podržale i druge zapadne zemlje: SAD, Nemačka, Francuska i Italija.

Tada je premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti po prvi put rekao da je statut za formiranje Zajednice “prihvatljiv” jer je u skladu sa Ustavom Kosova. Dokument je bio prihvatljiv i za predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ali su srpske vlasti u javnosti insistirale da je on u skladu i sa Ustavom Srbije, te ranije postignutih dogovora u okviru dijaloga.

Nadležnosti i odnos sa centralnim vlastima

Deo statuta koji se odnosi na nadležnosti Zajednice opština sa srpskom većinom, precizira da ovo telo ima pravo da donosi odluke, propise, uputstva i deklaracije. Takođe, imaće punu nadležnost na lokalnom nivou u oblasti ekonomskog razvoja, prostornog planiranja, zdravlja, obrazovanja, te zaštite kulturnog i religijskog identiteta.

U delu u kome se govori o odnosima sa centralnim vlastima, piše da Zajednica neće potkopavati ili zaobilaziti ustavne i zakonske vlasti i nadležnosti njenih članova, niti na bilo koji način podrivati ustavni i pravni odnos između centralnih i lokalnih vlasti u ispunjavanju svojih ciljeva.

Dodaje se i da će se odnos sa centralnim vlastima zasnivati na međusobnoj saradnji i razmeni informacija u duhu promocije demokratije, multietničnosti i integrisanog društva u skladu sa važećim kosovskim zakonima.

Takođe, Zajednica ima pravo da pokreće ili bude strana u postupcima pred sudovima, uključujući Ustavni sud Kosova, ukoliko odluke ili potezi bilo koje institucije utiču na vršenje njenih ovlašćenja u skladu sa statutom.

Organizaciona struktura i budžet

Na osnovu nacrta statuta, Zajednica opština sa srpskom većinom bi, pored svojih simbola, trebala da ima Skupštinu, predsednika i potpredsednika, savetodavno veće, administraciju i kancelariju za žalbe.

Glavni organ Zajednice bi trebala da bude Skupština, koja usvaja predloge izmene ili dopune statuta, donosi pravilnike, odluke ili deklaracije.

Takođe, Skupština Zajednice je ta koja imenuje i razrešava predsednika i potpredsednika.

Skupština Zajednice bi, pored predsednika, trebala da ima i najmanje dva potpredsednika. Članove Skupštine biraju članovi Skupština opština, koje su članice Zajednice.

Sedište bi trebalo da bude u Severnoj Mitrovici, jednoj od četiri opštine sa srpskom većinom na severu Kosova.

Kada je reč o finansiranju, predviđeno je da Zajednica ima svoj budžet sa kojim će raspolagati “odgovorno i transparentno”. Precizira se i da Zajednica mora da ima račun u nekoj banci licenciranoj od strane Centralne banke Kosova.

Dakle, Zajednica može da se finansira iz sopstvenog budžeta, doprinosa svojih članica, centralnih institucija, donacija, te finansijske podrške drugih domaćih ili međunarodnih institucija, uključujući Srbiju.

Inače, budžet i rashodi bi trebali da budu pod nadzorom EU u periodu od pet godina.

Zajednicu bi trebalo da čine opštine sa srpskom većinom na Kosovu, kojih je trenutno deset: Gračanica, Štrpci, Parteš-Pasjane, Ranilug, Klokot, Novo Brdo, Severna Mitrovica, Leposavić, Zvečan i Zubin Potok.

Međutim, ovoj Zajednici može, ako želi, da se priključi i bilo koja druga opština na Kosovu.

Šta je novo?

Pored toga što je napisano da Zajednica neće biti nikakav treći nivo vlasti, akcenat se stavlja i na pitanje upravljanja obrazovnim i zdravstvenim institucijama na Kosovu.

Ove institucije su gotovo jedine koje nikada nisu bile integrisane u kosovski sistem, odnosno sve obrazovne institucije u srpskim sredinama na Kosovu rade u srpskom sistemu pod okriljem Ministarstva obrazovanja Vlade Srbije. Tu spadaju predškolske ustanove, osnovne i srednje škole, te Univerzitet sa sedištem u Severnoj Mitrovici.

Kada je reč o zdravstvenim institucijama u srpskim sredinama na Kosovu, nadležno je Ministarstvo zdravlja Vlade Srbije. Pored Domova zdravlja ili lokalnih Ambulanti, postoji i Kliničko bolnički centar u Gračanici kod Prištine i Severnoj Mitrovici na severu Kosova, te Zdravstveni centar u Pasjanu, u regionu Pomoravlja.

Statut predviđa da ove institucije postanu privatne pod okriljem Zajednice opština sa srpskom većinom a da Srbija pruža “finansijski doprinos”.

Privatni obrazovni i zdravstveni sektor

Precizira se da bi obrazovne i zdravstvene institucije na Kosovu imale “status stranih, privatnih ustanova”, te da će dobiti dozvole, odnosno licence za rad, u skladu sa važećim kosovskim zakonom.

“Nastavni plan i program uređuje se u skladu sa važećim zakonom”, stoji u nacrtu statuta.

Takođe, postojao bi standard “izdavanja duplih diploma”, kosovske i srpske diplome, a koje bi priznavali i Kosovo i Srbije.

Ipak, još uvek nije jasno kako bi u ovom slučaju izgledao obrazovni plan i program, imajući u vidu da Kosovo i Srbija imaju potpuno drugačija gledišta kada je u pitanju istorija ili geografija.

Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova koja je proglašena 2008. godine, odnosno smatra ga delom svoje teritorije.

U nacrtu statuta se navodi i da obrazovne i zdravstvene institucije mogu da koriste prostorije čiju je izgradnju finansirala Srbija, ali da to neće ometati već postojeći kosovski obrazovni i zdravstveni sistem.

S druge strane, kaže se da će Zajednica imati punu nadležnost vezano za obrazovanje, što podrazumeva saradnju među članicama, predstavljanje obrazovne politike pred centralnim vlastima, da pruža pravnu i finansijsku podršku svojim članicama, da pruža savete centralnim vlastima oko srpskog nastavnog plana i programa u vezi regulisanja zakona Kosova, da pruža savete oko izmena i dopuna zakona o obrazovanju i tako dalje.

Gotovo iste nadležnosti bi Zajednica opština sa srpskom većinom trebala da ima u oblasti zdravstva, odnosno trebala bi da olakšava saradnju među članicama oko unapređenja primarnog i sekundarnog zdravstva, da predstavlja zdravstvenu i socijalnu politiku pred centralnim vlastima, da finansira infrastrukturne projekte, opremu i drugi medicinski materijal, da finansira ili prikuplja sredstva za socijalnu pomoć i tako dalje.

Kultura, ekonomski razvoj, prostorno planiranje, povratak

Zajednica opština sa srpskom većinom bi, prema njenom statutu, trebala da promoviše i štiti prava svojih članica u oblasti kulture, jezika i religije. To, pored ostalog, znači finansiranje projekata vezanih za kulturno nasleđe u okviru “administrativnih granica” Zajednice, te održavanje, rehabilitacija ili konstrukcija kulturnog nasleđa.

Takođe, Zajednica bi trebala da ima punu nadležnost na lokalnom nivou kada je u pitanju ekonomski razvoj, te da pruža finansijsku pomoć u toj oblasti.

Puna nadležnost na lokalnom nivou je predviđena i za urbano i ruralno prostorno planiranje.

U nacrtu statuta se pominje i povratak na Kosovu u skladu sa Uredbom o povratku raseljenih lica iz 2018. i važećim zakonima.

Ovu uredbu je donela Vlada Ramuša Haradinaja a se odnosi na stvaranje neophodnih uslova za postizanje trajnih rešenja za raseljena lica unutar Kosova i u regionu, a koja su raseljena kao posledica konflikta u periodu od 28. februara 1998. do 31. marta 2004. godine.

Uredba predviđa izgradnju stambenih jedinica za povratnike i interno raseljena lica čija se imovina procenjuje da je značajno ili potpuno oštećena, oni u teškoj kategoriji dobijaju građevinski materijal i pomoć za zapošljavanje, one u srednjoj kategoriji sleduje građevinski materijal ili delimični paket pomoći, zavisno od broja članova.

Radio Slobodna Evropa