недеља, мај 26, 2024

Šeholi: Dogovor Beograda i Prištine pre 1. septembra

Slične objave

Podeli

Vojin Radovanović

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti gotovo da se nisu izjašnjavali o toku dijaloga u Briselu, od koga se očekuje da reši, ili bar smiri tenzije, uzrokovane odlukama Prištine oko ličnih karata i registarskih tablica. Da su razgovori propali, očekivalo bi se da se zvaničnici Beograda i Prištine obrate oštrom retorikom, ali oni ćute, ukazuje Dušan Lj. Milenković iz Centra za društveni dijalog.

“Bilo je pesimizma da išta mogu da se dogovore. Ako gledate iz ugla Beograda ili Prištine ne vidim da može da bude više razloga za zadovoljstvo nakon razgovora. Borel je rekao da su razgovarali o tablicama i ličnim kartama. Jedno rešenje je da se Vučić povuče, da Srbija prestane na lepi nalepnice. Ako ne dođe do dogovora, onda imamo potencijalane probleme na severu kada Kosovo počne da implementira odluke donete pre par meseci, istakao je Milenković za N1.

Vučić i Kurti u Brisel su stigli u četvrtak, kada su imali odvojene sastanke sa generalnim sekretarom NATO alijanse Johanom Stoltenbergom, a dan kasnije su se zajednički sastali sa šefom diplomatije Evropske unije Žozefom Boreljom, koji je u četvrtak istakao da je taj dan prošao bez dogovora. Dodao je da će se razgovori nastaviti, u nadi da će nekakav dogovor biti postignut do 1. septembra, koji je Priština naznačili kao rok za sprovođenje mera reciprociteta, a Beograd kao početak etničkog čišćenja Srba sa Severa Kosova i Metohije, što je, bar po tvrdnjima srpskih zvaničnika, plan Vlade Aljbina Kurtija.

Ako do sukoba dođe za njih će odgovornost snositi i kosovska i srpska strana, rekao je ranije Borelj, što za Milenkovića predstavlja ishitrenu reakciju evrozvaničnika.

“Oni prisustvuju razmeni informacija, oni vide ako ne dođe ovih dana do dogovora da će Kurti prići implementaciji onoga što su nedvano dogovorili i da Srbi na Kosovu mogu da krenu u određenu vrstu reakcije“, kazao je i dodao da je dobro što je došlo do susreta NATO sa predstavnicima dveju strana, kaže Milenković.

Direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa Fatmir Šeholi kaže za Danas da javnost očigledno nije informisana o suštini razgovora koji se obavlja u zgradi EU.

“Kako mi u Insitutu imamo informacije da je tokom razgovor Kurtija i Vučića rečeno dosta temeljitih i po dubini suštinskih stvari oko dogovora za tablice i dokumenata za prelazak granice, navodi Šeholi. On kaže da po informacija koje ima će dogovor o tablicama i ličnih karata postignuti pre tog 1. septembra, s tim što će nakon toga Kosovo morati da sprovode odluke Ustavnog suda vezane na zemljište manastira Visoki Dečani, kao i formiranje Zajednice srpskih opština. “Po svemu sudeći čeka se i formiranje Vlade Srbije da bi Zapad uvideo kuda će se orijentisati Srbija”, kaže naš sagovornik.

Docent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić kaže za Danas da očekuje veći pritisak i SAD i EU na obe strane. Poruka ambasadora Kristofera Hila da je Beograd došao „u pozitivnom duhu“ na razgovor može da se tumači i kao signal da se takav pristup očekuje i od Prištine, tako da će se sada popuštanje očekivati i o Kurtija, kaže Krstić.

Šta je Beograd predložio kao rešenja? Petar Petković je na konferenciji rekao i da je srpska strana imala dva predloga o slobodi kretanja, kao i predlogom rešenja za lična dokumenta, odnosno prelazak administrativnih prelaza. Kosovskim zvaničnicima su predložili da se po pitanju ličnih karata sprovode ono što je potpisano u Sporazumu o slobodi kretanja iz 2011. godine, koji su tada potpisali Borko Stefanović i Edita Tahiri.