среда, мај 29, 2024

Predsedniče, šta smo podržali u Tirani?

Slične objave

Podeli

Aleksandra Popović

Osudili smo Rusiju. Osudili smo Rusiju u Tirani, na istoj strani sa Albanijom, članicama EU i zemljama NATO iz regiona, pod pokroviteljstvom EU. Ali nismo mi osudili Rusiju.

Zapravo, mi smo samo, ne „mi“, nego, eto, neki tamo naš državni sekretar, prisustvovali sastanku na kome se baš slučajno tada usvajao neki papir na kome piše da sve zemlje učesnice, među kojima je i Srbija, osuđuju rusku agresiju u Ukrajini. I pozivaju na poštovanje teritorijalnog integriteta.

To su ti „čvrsti“ stubovi spoljne politike Srbije. Od nekadašnja Tadićeva četiri, u ovim novim okolnostima Vučiću su ostala dva, na kojima „odoleva pritiscima“. Dok je tamo neki državni sekretar, nikako cela država ili njen predsednik, podlegao pritiscima (mada izvori kažu da im se nije ni opirao), da se ime Srbije nađe u Tiranskoj deklaraciji, sa druge strane, njegovi šefovi „hendlovali“ su neke druge, još jače diplomatske pritiske.

Na sreću ili nesreću, šef srpske diplomatije bio je sprečen da dođe u Tiranu zbog hitnog i vanrednog sazivanja u Brisel, gde je morao da preuzme još veći teret pritisaka o istom pitanju, kako to ovdašnji državni vrh predstavlja, od strane još viših šefova iz EU. A „šef“ Srbije, koji naravno podnosi najveći teret pritisaka i balansiranja između svih tih stubova, u međuvremenu je, očito sabirao koliko deklaracija (ni)smo usvojili, da ispostavi račun Briselu. Ili da plati račun (za gas) Moskvi. Verovatno je pripremao i neku „demidž kontrol“ strategiju odnosno izlaz za saniranje štete i okretanje situacije u svoju korist.

Ta strategija sastoji se u tome da Vučić pošalje dvojake poruke – jednu Moskvi i proruskoj domaćoj javnosti, da mi nikakve deklaracije EU nismo prihvatili, a posebno ne da uvodimo sankcije; drugu EU – onu gde ime Srbije stoji na jednoj deklaraciji, i gde se javno i kaže da Srbija jeste stala uz tu deklaraciju, mada je ona regionalna i skoro pa nikakvog značaja. Te ako želite još toga od nas, moraćete da odrešite kesu. Ili fondove. I tako se u srpskoj „ćevapčići“ diplomatiji gradi kuća na dva stuba. Sad samo da neko „ne dune i vatru sune“ pa da nam zagore, u ovom slučaju kebabi. Ne bi valjalo.

(Danas)

* Autorka je uživo prisustvovala i izveštavala sa dvodnevnog foruma EUSAIR – jadransko-jonske inicijative, tokom koga je usvojena „sporna“ deklaracija iz Tirane.