Zoran Vuletić
Tragedija koja je pukom srećom izbegnuta kada je Albanac, otrovan mržnjom pucao na dete i mladića koji su nosili badnjak povodom Božića, mora sve da nas opomene.
Dobro je što su dva mlada života sačuvana. Najstrašnije je što je motiv za zločin mržnja koju je posejala nacionalistička politika još pre trideset godina.
Najlakše je, a suštinski kukavički, najpogrdnijim izrazima osuđivati premijera Kosova Albina Kurtija. Time se igra na sigurnu kartu nacionalizma i manipuliše emocijama nesrećnog naroda. Tamo gde je stao Vučić sa svojim čaušima i propagandnom mašinerijom zla pre desetak dana, dosledno su nastavili: Savo Manojlović, Dragan Đilas sa Marinikom Tepić, Zdravko Ponoš.
Ovoga puta, osvedočene desničare i širitelje mržnje Vuka Jeremića, Miloša Jovanovića i Boška Obradovića je iluzorno i pominjati.
Svi odreda su optužili Albina Kurtija kao da je lično ispalio tragične hice iz puške, konsezualno ga nazivajući ekstremistom, najvećom pretnjom miru, inspiratorom zločina. Nikome od njih, nisu smetali Vučićevi kosovski partneri, sa ratnim OVK stažom – Hašim Tači i Ramuš Haradinaj.
Fali još korak da Vučićevi ideološki partneri i formalno dostignu šefa režima, koji je Kurtija nedavno nazvao „terorističkim ološem i ludakom“.
Tako Vučić shvata odgovornu politiku i državničku retoriku! Ipak, ima li ova grupa političara svest o tome kako se građani Srbije osećaju kada sve to slušaju i kada istovremeno dobijamo poruke sa svih strana pa čak i od nekih od njih da treba razgovorom rešavati problem odnosa Srbije i Kosova. Kako će da sednu naspram „terorističkog ološa, ekstremiste, podstrekača na ubistva Srba“? Da li će time poniziti i sopstvene građane?
Opozicione stranke i od nezavisnih elektronskih medija najpromovisaniji predsednički kandidat general Zdravko Ponoš bi morali sa mnogo više senzibiliteta da prilaze ovom problemu, a ne da pomažu Vučiću u odbrani Milošević/Šešelj politike iz 1990-ih godina.
Ako je Vučić frustriran Kurtijem i žali zbog toga što je ovaj oslobođen iz Miloševićeve tamnice, opozicija ne bi smela da pokazuje istu frustraciju. U sveopštem medijskom dogovoru koji namerno drži konzerviranim konfliktna Kosovu, teško je biti objektivan u opisu premijera Kosova, a svakako nije ni politički profitabilno.
A da li je politički profitabilno za građane Srbije održavati sukob i podupirati Miloševićevu propagandu kako smo pobedili NATO?
Podsetimo se osnovnih poruka Albina Kurtija u poslednjih godinu dana kroz njegova obraćanja i intervjue. Moramo imati u vidu da nastupa kao premijer nezavisne zemlje, podržava građanski koncept društva, kloni se ličnog obraćanja političarima Srbije, vodi računao izgovorenoj reči, Srbima na Kosovu se obraća na srpskom kao ravnopravnim građanima, ne izdvaja albansku naciju kao superiornu.
Za to vreme Vučićev savetnik i propagator na tviteru objavljuje rasističku svinjariju o albanskom narodu i kozama. Našalost, zbog toga je, Kosovo nezavisna država i nikada se više neće vratiti pod suverenitet Srbije.
Problem naših političara sa Kurtijem je pre svega taj što ne priznaju realnost nastalu nakon 9.juna 1999. kada je Srbija na čelu sa optuženim ratnim zločincima Slobodanom Miloševićem i Vojislavom Šešeljem izgubila pravo da upravlja Kosovom.
Dvadeset i kusur godina političari u Srbiji nastavljaju Miloševićevu fašistoidnu lobotomiju nad sopstvenim građanima, a ponekad se čini da su je i nad sobom uradili. Otud ovakav način obraćanja Albinu Kurtiju koji za razliku od njih jako dobro razume svet u kome živimo.
Razumljivo je što Vučiću više prijaju Hašim Tači i Ramuš Haradinaj kao sagovornici, ali nerazumljivo je da opozicionim liderima, koji bi morali da formiraju alternativu Vučićevoj politici, takođe oni više odgovaraju od Kurtija.
Dobro je što je počinilac zločina nad decom ekspresno uhapšen i što će biti procesuiran. Etnička mržnja koja je bila motiv mora biti sankcionisana maksimslnom kaznom.
Podrška pravnom sistemu Kosova u ovom slučaju bi bili najbolja osnova za stvaranje nove politike prema Kosovu, koja podrazumeva zaštitu svih građana, a Srbima daje osnov za pregovore u kojima bismo došli do unapređenja Ahtisarijevog plana i konačne potvrde da su Srbi konstitutivni narod bez kojeg se ne mogu donisiti strateške odluke na Kosovu.
Autor je predsednik Građanskog demokratskog foruma
(Dnevni lust Danas)
