петак, новембар 22, 2024

Perović: Negiranje Crne Gore nije od juče

Slične objave

Podeli

NOVI SAD, 4. jula 2021. (Beta) – Oko 62 odsto građana Srbije smatra da Crnogorci kao nacija ne postoje, već da su u pitanju Srbi, oko 40 odsto smatra da su srpski i crnogorski isti jezik, a samo 35 odsto smatra da Crna Gora treba da bude samostalna država, pokazali su rezultati istraživanja Stavovi građana Srbije o Crnogorcima, koje je sprovela Ninamedia za potrebe udruženja Crnogorski elektori Srbije.

Istraživanje je pokazalo da svega četvrtina ispitanika zna da je do 1920. godine Crnogorska pravoslavna crkva bila samostalna i autokefalna, dok blizu 60 odsto ispitanika smatra da Pravoslavna crkva u Crnoj Gori treba da bude deo Srpske pravoslavne crkve, navodi se u istraživanju. Profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu u penziji i predsednik Crnogorskog PEN centra, Milenko Perović ocenio je za portal Voice da rezultati istraživanja pokazuju dobro poznatu „velikosrpsku topografiju mržnje“.

„Političke, intelektualne i crkvene ‘elite’ Srbije duže od 30 godina planski usmeravaju mržnju protiv okolnih naroda. Kada se mržnja dovoljno dugo u građanstvu podstiče i ukorenjuje, odgovarajuće ispitivanje javnog mnenja uvek će pokazati njen refleks, taman po onoj Njegoševoj: ‘Gleda majmun sebe u zrcalo’. Pažljiviji pogled na ovu topografiju mržnje bez teškoća otkriva da se areal širenja nacionalističke mržnje u potpunosti poklapa s konturama fašisoidnog projekta poznatog pod imenom ‘Velika Srbija'“, ocenio je Perović.

Perović je dodao i da je protiv postojanja crnogorske nacije u poslednjih 30 godina napisano i izgovoreno više stotina hiljada stranica u knjigama, časopisima i medijima, te da bi „s istim trudom bilo moguće većinu građana Srbije ubediti da ne postoji zakon gravitacije i da je Zemlja ravna ploča na ledđma slonova“. „Za Crnogorce ovakvo negiranje može izazivati blagu humornu neprijatnost. Za građanstvo Srbije ono stvara i obnavlja afinitet prema određenim stanjima kolektivne psihopatologije. Protiv njih ne postoje lake i brze metode lečenja“, rekao je Perović.

„Takozvane elite u Srbiji neće lako odustati od projektovanja nacionalističke i fašističke mržnje, ni od osvajačkog pogleda na komšijska dvorišta, jer njihova netrpeljivost i mržnja prema Crnoj Gori i Crnogorcima nije ni privremena niti je od juče. Crna Gora nema nikakvih problema s komšilukom, osim sa velikosrpskim nacionalizmom koji je u poslednje vreme poprimio klerofašistička obeležja“, ocenio je Perović.

Prema njegovim rečima, „ni Srbija nema nikakvih problema, osim s velikosrpskim nacionalizom“. Po nesreći, taj jedan jedini problem generira sve druge probleme koje ona danas ima i koje će imati u budućnosti. Zbog njega, Srbija je u lošim odnosima s većinom suseda. U lošim je odnosima i sa samom sobom. Srpski nacionalizam u Srbiji uništava sve što joj je vredno, dobro i najbolje, a afirmiše sve što je u njoj najlošije u duhovnom, kulturnom, političkom, ekonomskom i svakom drugom smislu“, mišljenja je Perović.

Predsednik udruženja Crnogorski elektori Srbije Mihajlo Miletić kazao je da ih u ovom slučaju najviše boli to što su ugroženi odnosi dve države. „Mi smo građani Srbije, ali smo Crnogorci i naš cilj je da izmedju ove dve države, između ova dva naroda budu skladni, normalni odnosi, da poštujemo jedni druge, da zajedno živimo kao i sa svim ostalim narodima i nacijama koje žive na ovom prostoru“, rekao je Miletić.

Miletić je naveo da je paralelno s istraživanjem rađen i monitoring medija, da bi se videlo kako to mediji, naročito elektronski, izveštavaju, šta rade i na koji način utiču na te odnose. „Veliki broj naših sugrađana nas negira kao naciju i praktično negira naše postojanje. Ja ne branim nikome da se opredeli za šta hoće, ali neka ostavi meni za pravo da se ja opredelim kako hoću i da mi ne ugrožava moj identitet. Trudimo se da izgradimo građansko i demokratsko društvo u kojem će svako iskoristiti svoja građanska i osnovna ljudska prava“, kazao je Miletić.

Istraživanje javnog mnjenja sprovedeno je u saradnji sa Vojvođanskom politikološkom asocijacijom i Asocijacijom filozofa, sociologa i politikologa „Polis“ iz Vrbasa, na uzorku od 1.003 ispitanika u direktnim intervjuima, u periodu od 13. do 24. maja ove godine.