понедељак, фебруар 26, 2024

Održana tribina „Kako je nenormalno postalo normalno?“ u Subotici

Slične objave

Podeli

Šta se dešava na polju kulture poslednjih godina, ali i o važnosti izlaska na predstojeće izbore, govorili su učesnici tribine “Kako je nenormalno postalo normalno?”, koja se održala večeras u Subotici, u organizaciji Novog Optimizma.

Prema rečima Dragoslave Barzut, književnice i borkinje za LGBT prava iz Građanskih inicijativa, kulturni obrasci su nešto što se najteže menja u svakom društvu, ali je naglasila da Srbija ima dobru legislativu i kada bi se zaista primenjivala, svi umetnici koji ispunjavaju kriterijume bi imali penziono i zdravstveno osiguranje.

“Međutim to se ne dešava i to je neverovatna stvar”, rekla je Barzut navodeći primer umetnika iz Kikinde kojem je lokalna samouprava trebalo da uplati 20.000 dinara za penziono i zdravstveno osiguranje.

“To je toliko degradirajuće, da naš rad vredi u ovom društvu niže nego svi mogući proseci. Dakle, ukoliko poštujete umetnost, stavite onda barem minimalac da imamo ili, da ne kažem, prosečnu platu. To je odnos koliko se mi cenimo”, kazala je Barzut.
Ona je dodala da su davanja za kulturu od 2012. godine do danas pala ispod jedan odsto i da se “nikada manje nije izdvajalo za kulturu”.

“Moja vizija je da imamo barem tri odsto, da svi umetnici imaju pristup penzionom i zdravstvenom osiguranju koji ostvaruju kriterijume, u minimalnom iznosu prosečne plate u lokalnoj jedinici iz koje dolaze”, dodala je Barzut.

Prema mišljenju dramaturškinje Minje Bogavac, svako ko se u poslednjih deset godina kritički bavi nečim postao je građanin drugog reda, navodeći primer Reflektor teatra čija je direktorka, a kojem je, kako je navela, “zabranjen pristup”.

“Reflektor teatar postoji već deset godina kao potpuno nezavisna trupa i nikada ni na jednom konkusu države, grada i Ministarstva nismo dobili niti jedan dinar iz javnih sredstava”, kazala je Bogavac.

Kako je objasnila, u pitanju je ekipa mladih ljudi koji se snalaze i finansiraju predstave iz privatnih donacija, sale su uvek pune, zbog čega bi trebalo da budu “prepoznati kao jedna incijativa koja donosi nešto dobro”.

“Kada bismo hteli da imamo probu u bilo kojoj javnoj ustanovi, u bilo kom javnom pozorištu sa 6.000 kvadrata koji zjape prazni, to ne bi bilo moguće. Kada pokušamo da zakažemo gostovanje u bilo kom javnom prostoru, to opet nije moguće. Stalno dolazi do neke zabrane i nekih zakucavanja”, dodala je Bogavac.

Ona je istakla da problem pravi i to što se na odlučujuća mesta u kulturi postavljaju “nekompetentni ljudi”.

“Vi dovodite na neka mesta da o nečemu odlučuju ljudi koji elementarno ne razumeju tu oblast i koji, meni je delovalo pre pet ili šest godina, vrlo sporo uče. Kako ne vidite da kada zabranite jednu predstavu, ona postane neverovano popularna. Otvorili ste joj neka druga vrata i o njoj se raspravlja i u parlamentu, piše u novinama i slično. To je bio moj neki veliki optimizam, da se tako može neko vreme, ali ne može dugo”, kazala je Bogavac.

Ede Šinkovič, likovni umetnik i saradnik firme “Terracycle”, ocenio je nedavno postavljanje tri spomenika u Subotici “bahaćenjem”.

“To je zapravo, kako ja to zovem, plastika koja je došla do tog nekog svog mesta u društvu prilikom pogrešnog poimanja u renesansi. Gledamo oči u oči sa istim tim vizuelnim jezikom, pokušavamo da stvorimo dijalog, ali ja mislim da je najbolji dijalog ono što rade ptice kada slete na skulpturu”, ocenio je Šinkovič.

On je rekao da ne želi da govori o nekim vizijama, ne zato što je pesimističan, nego zato što “nas stalno tuku neki izmišljeni istorijski vetrovi”.

“Zbog konstantnih napada nekih istorijskih odlomaka, konstantno smo šamarani istorijom, ne možemo stići do savremenosti. Dakle, savremenost nam je negde zakopana u istoriji i nismo još stigli do kamenog doba, ali možda stignemo ovih dana”, kazao je Šinkovič.

Pisac Saša Ilić smatra da je u ovom trenutku najvažnije izaći na izbore.

“Deset godina trpimo i svi delimo ovo osećanje o kojem je Minja pričala, da smo suvišni, da nemamo pristup institucijama, nemamo pristup fondovima i da smo u nemogućnosti da realizujemo neke projekte”, kazao je Ilić.

On je dodao da je u književnosti donekle lakše, jer je pisac sam sa svojim tekstom i kada pokuša da ga objavi, neće dobiti velike izdavače i marketing koji zaslušuje, ali će objaviti knjigu “na nekom rubu i tako doći do javnosti”.

“Ukoliko dođe do javnosti, a vi pripadate svetu koji je nepoželjan, onda može doći do ozbiljne odmazde i opet ostajete sami. Borite se na tom polju sa raznim strukturama i sve to traje, ali je suština u hrabrosti koja ima veliku cenu i suština je u izlasku na izbore, a pre toga u animaciji svakoga od nas”, rekao je Ilić.

Ivan Lalić, dramski pisac i direktor Mikser festivala, rekao je da je kultura danas ucenjena i uplašena, ali da ipak postoji jedna oaza hrabrih ljudi.

“Prvi među hrabrima je Branislav Guta Grubački. On stalno organizuje trbine i kada me pozove, uvek kažem da hoću, jer izuzetno cenim tu vrstu stradalaštva, entuzijazma i energije koju on ulaže. Moramo svi međusobno da se solidarišemo, ohrabrujemo i da ne damo osnovne vrednosti kojima se bavimo kao umetnici”, kazao je Lalić.

On je dodao da se umetnici bave afirmacijom pravde, ljubavi i drugih apsolutnih vrednosti, ali da im je hrabrost sada najpotrebnija.

“Ne očekujem neke brojčane spektakularne ishode koji će nešto odrediti, ali već sada vidim neku vrstu spremnosti, da su ljudi pomireni i odlučni da ne daju. To će biti proces i možda ne sad, nego kasnije, ali sa ucenama je gotovo i ko god pobedio na izborima moraće da sledi neke mnogo ozbiljnije i civilizovanije politike nego što je to bio slučaj do sada”, poručio je Lalić.

Prva tribina pre 17 godina

Novi Optimizam je organizovao svoju prvu tribinu 28. marta 2005. godine, u zrenjaninskom Zelenom Zvonu pod istim nazivom kao i danas.

“Tada smo to nazvali ‘Kako je nenormalno postalo normalno?’ zato što je to bila tema i ispostavilo se da je 17 godina kasnije to takođe tema. Milena Dragićević Šešić je bila na tom prvom skupu sa još nekoliko ljudi i ona je napisala prvi tekst o tribini i jako mi je drago što je izašao u Danasu. Taj tekst nama mnogo znači i prosto je potvrdio smisao našeg delovanja, bez obzira što smo 17 godina kasnije na istoj temi, sa istim naslovom”, kazao je Branislav Guta Grubački, osnivač Novog Optimizma.

(J.P./Danas, Foto: Pixabay)