S. Čongradin
Ukazom predsednika Srbije Aleksandra Vučića na dužnost izvanrednog i opunomoćenog ambasadora Srbije u Hrvatskoj postavljena je Jelena Milić, objavljeno je danas u Službenom glasniku Srbije.
Ko je Jelena Milić, do sada javnosti poznata kao direktorka Centra za evro-atlantske studije, protiv čijeg postavljenja za ambasadorku u Zagrebu su odmah „skočili“ predstavnici takozvanog nacionalističkog i desnog opozicionog spektra?
Oštra protivnica nacionalističke, klero-fašističke i zločinačke politike devedesetih, što uključuje i Srpsku radikalnu stranku, čiji je Aleksandar Vučić bio generalni sekretar, ispostavila se pre par godina, preciznije 2018, kao jedna od posrednih podržavateljki upravo tog, i danas aktuelnog režima.
Naime, u potpunoj suprotnosti njenom decenijskom zalaganju za obračun sa ratnozločinačkom prošlošću vlasti iz devedesetih godina, da ponovimo, gde spada i Srpska radikalna stranka i njen, u to vreme, „potrčko“ Aleksandar Vučić, Jelena Milić je kao direktorka nevladine organizacije sa izričitom NATO orijentacijom, izašla sa planom o podeli Kosova.
Predlog o podeli Kosova, kako je tada izjavila Jelena Milić je ono o čemu bi Zapad trebalo da razmisli kao o najmanje lošem rešenju.
Dugodišnje borkinje i borci za ljudska prava bili su, blago rečeno, u šoku, i oštro su kritikovali Jelenu Milić, jer se „preko noći“ preobratila u zastupnicu etničkih podela na Balkanu.
Dakle, zastupnica i dugogodišnja aktivistkinja za ljudska i manjinska prava, koja se predano angažovala da se dođe do ubica vojnika, 2004. godine u kasarni u beogradskom kvartu Topčider, Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića, gardista Vojske Srbije i Crne Gore, dok su bili na straži u okviru tog objekta, postala je 2022. godine Vučićeva ambasadorka u Hrvatskoj.
Reč je, da naglasimo, o jednoj od retkih ukazivačica da su dvojica mladića, gardista Vojske SCG, ubijeni jer su videli, tada zvanično, još u poteri i pokušaju lociranja, pre godinu dana osuđenog ratnog zločinca i sprovoditelja genocida nad srebreničkim muslimanima – Ratka Mladića.
Nije se „plašila“ ni Dragana Šutanovca ni Borisa Tadića koji su u vreme tog ubistva zauzimali pozicije moći, jer se javno vrlo jasno izjašnjavala protiv politike ratno zločinačkog kontinuiteta i kritikovala takozvanu petooktobarsku vlast jer je krenula tom linijom.
Linijom Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke.
Istupala je jasno, bez straha od odmazde, tražeći istinu i pravdu, ispred porodica žrtava.
To je ono što se čini danas i najnepravednije u odnosu na javni angažman Jelene Milić.
Danas istupa samo jasno podržavajući vlast Aleksandra Vučića, političkog inspiratora na genocid u Srebrenici, ali bez osvrta na tragedije ljudi na osnovu čijih nesreća je postala prepoznatljiva u javnosti pre dvadeset godina.
Kako je pronašla potom, čini se potpuno nedosledno, svoj izraz u predlogu o podeli Kosova, po etničkoj, nacionalnoj liniji, što predstavlja bazu ratno zločinačke politike, čija je protivnica tolike godine bila, ostaje neobjašnjeno.
Kao što ostaje neobjašnjeno i to kako je moguće da je uskladila celu svoju političku i društvenu filozofiju i angažovanje sa Aleksandrom Vučićem, prošlošću „ukrašenim“ mitreljizima na brdima iznad Sarajeva, a danas, u istom, ali vremenu prilagođenom „političkom“ stilu, negatora zločina, etničkih čišćenja i genocida, u čijoj je realizaciji vrlo predano učestvovao.
Nepredvidljiva je Jelena Milić.
(Dnevni list Danas)
Možda ćemo morati da podržimo Vučića kakav god bio da ne bi na vlast milom ili silom došli otvoreni ruski eksponenti kao Odbrana, Dveri, Obraz, Zavetnici, DSS, SRS. Ideja o podeli Kosova je loša ali je mnogo lošije rat u doglednoj budućnosti.