петак, јул 12, 2024

Najmanje 3. 370 Albanaca iz Preševske doline izbrisano iz biračkog spiska

Slične objave

Podeli

Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR) predstavila je 23. oktobra u konferencijskom centru „Envoy” u Beogradu izveštaj pod nazivom „Pasivizacija adresa Albanaca u Preševskoj dolini kao diskriminatorna praksa”. Na promociji su govorili autori izveštaja Marko Milosavljević, rukovodilac istraživanja i zagovaranja u YIHR Srbija i dr Miloš Rašić, doktor etnologije kao i Relja Pantić, šef sektora za pritužbe u stručnoj službi Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Istraživači Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji su od jula do septembra ove godine u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa sproveli istraživanje o pasivizaciji adresa građana Srbije albanske nacionalnosti. Na osnovu intervjua, uvida u rešenja Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP) o pasivizaciji adresa, kao i na osnovu podataka o promenama biračkih spiskova i razgovora sa lokalnim aktivistima i političkim partijama, došli su do nalaza da 72 % ispitanika nije dobilo rešenje o pasivizaciji već je samo usmeno obavešteno, kao i da je 80 % njih izgubilo biračko pravo.

Inicijativa mladih za ljudska prava (Foto YIHR)

Dva osnovna indikatora da MUP krši Zakon o prebivalištu i boravištu jesu nekozistentni i netransparentni podaci o pasivizaciji od strane policije kao i podatak da je najmanje 3370 Albanaca u Preševskoj dolini izbrisano sa biračkog spiska u periodu od 2015. do 2022. godine, navodi YIHR u saopštenju za medije.

„Pasivizacija adresa predstavlja jednu vrsta političkog instrumenta koji se zloupotrebljava da bi se promenila demografska i etnička struktura juga Srbije”, rekao je Marko Milosavljević na predstavljanju izveštaja. Oni koji pri ovom procesu izgube adresu, lišeni su gotovo svih prava: ne mogu da dobiju ličnu kartu, da se zaposle, sklope brak, budu birani ili biraju na izborima, registruju automobil ili budu nosioci imovine. Poseban paradoks je što su žrtve zloupotrebe procesa pasivizacije često vlasnici ili suvlasnici imanja, stanova i kuća za koje uredno izmiruju dažbine prema državi. Iako su im osnovna ljudska prava očigledno ugrožena, zvaničnici Srbije to u potpunosti godinama negiraju, dok preciznih zvaničnih podataka o broju ljudi kojima su pasivizirane adrese nema.

Relja Pantić, šef sektora za pritužbe u stručnoj službi Poverenika za zaštitu ravnopravnosti,  rekao je da u poslednjem godišnjem izveštaju ove institucije o žalbama na diskriminaciju dominiraju žalbe na diskriminaciju na osnovu nacionalnosti kojih je 16%. Od toga je samo jedna žalba na diskriminaciju Albanaca. On je istakao da to pokazuje da institucija Poverenika mora da posveti više pažnje ovom pitanju obzirom da istraživanje Inicijative mladih za ljudska prava pokazuje drugačije podatke i mnogo širi obim diskriminacije.

Inicijativa mladih za ljudska prava poziva nadležno tužilaštvo kao i nezavisne državne organe poput Zaštitnika građana da u potpunosti istraže navode iz izveštaja i da se odgovorni procesuiraju. Od MUP-a Srbije zahtevamo da javno objavi statistike građana po etničkoj osnovi koji su pasivizirani od 2012. do 2023. godine u svim opštinama Srbije, uključujući Bujanovac, Preševo i Medveđu.

Izveštaj „Pasivizacija adresa Albanaca u Preševskoj dolini kao diskriminatorna praksa” nastao je u okviru projekta “Razotkrivanje diskriminatornih praksi u Preševskoj dolini”  koji je Inicijativa mladih za ljudska prava realizovala zajedno sa Odborom za ljudska prava iz Bujanovca uz podršku Fonda braće Rokfeler iz Sjedinjenih Američkih Država.

D. B.