Z. P.
Rafael Nadal pobedio je u četvrtfinalu Rolan Garosa Novaka Đokovića 3:1 (6:2, 4:6, 6:2, 7:6). Odlučilo je manje grešaka Španca i više koncentracije u presudnim trenucima meča kad je Đoković vidno fizički popustio.
Bio je to dugo očekivani i gromoglasno najavljivani istorijski meč, čini se manje kvalitetan od nekih prethodnih istih rivala, ali podjednako uzbudljiv i neizvestan. Bilo je manje spektakularnih poteza koji dižu na noge, a mnogo više igre živaca, „šaha“ na terenu i nadmudrivanja. Da li zbog same težine koju je meč sobom nosio, ili zbog međusobnog respekta, tek nikom nije bilo stalo do lepote. Čak četiri sata i 12 minuta trajala je drama iz koje je Španac izašao kao pobednik.
Đoković je, pokazalo se presudni, četvrti set počeo drugačije nego sve prethodne, najpre dobio svoj prvi servis, a onda vezao brejk i potvrdu brejka i poveo, po prvi put na meču u toku seta sa dva gema razlike. Tih 3:0 izgledalo je kao preporod, i vukao se taj brejk prednosti celom dužinom tog perioda igre, iako je bilo šansi na obe strane da se to promeni.
U trenucima kad je Novak trenirao za poravnanje u setovima pri vođstvu 5:4, dešavalo se svašta, ali je srpski teniser vidno energetski pao, slabije se kretao i igrao kraće lopte koje je Nadal spremno „overavao“ forhendom. I došao do brejka u poslednji čas uz ovacije publike koja se ponašala i kao fudbalska u nekoliko navrata dok je Đoković servirao.
Nadal je već u prvom gemu meča napravio brejk i na neki način najavio furioznu igru u prvom setu. Đokoviću ništa nije išlo od ruke, sve lopte „oko linije“ završavale su van granica terena, bio je nedovoljno agresivan i nedovoljno precizan, za razliku od protivnika koji je igrao praktično bez greške.
Mučio se Đoković pri svakom svom servisu, nije bilo ni traga od lakih poena, procenat prvog udarca je bio ispod 50 odsto, i jednostavno nije bilo ritma koji mu je tako svojstven i neophodan. S druge strane, Nadal je relativno lako dolazio do gemova na svoj servis i onda iz sve snage pritiskao ka brejku, što mu je i uspelo u dva navrata u prvom delu igre koji je više nego lagano dobio.
Tako je španski teniser prekinuo niz od 22 uzastopno osvojena seta srpskog tenisera. Novak je prethodno osvojio Rim bez izgubljenog seta, a onda u istom maniru prošao kroz prva četiri meča na Rolan Garosu. Statističari su posle uvodne deonice meča podsetili na to da je pobednik prvog seta u 50 od 58 prethodnih mečeva uspeo da dođe do pobede u međusobnim duelima dva velikana.
Što nije bio slučaj u polufinalu prošle godine, pošto je Novak tada došao od 0-1 do 3-1, a onda i osvojio titulu.
U nastavku se sve i nastavilo po zlu za srpskog tenisera. I dalje ništa nije išlo, nije ni Nadal briljirao ali je manje grešio, i više puta sačekao greške protivnika. Dok dlanom o dlan- 0:3 i sve je izgledalo kao put bez povratka. I onda, kao ko zna koliko puta u karijeri kreće lagano buđenje prvog tenisera sveta, bez nekih spektakularnih poena, ne previše efektno, ali efektivno, poen po poen.
I brejk, po brejk, ali uz mnogo igre, izjednačenja, propuštenih šansi. Ali konačno, oba brejka su vraćena i mentalni momentum prelazi na stranu Đokovića, od 0:3, pravi 4:3 i kasnije bukvalno poen po poen, iz minuta u minut krči put do još jednog brejka koji je značio i osvajanje seta, i izjednačenje rezultata.
Treći set je još jednom otvoren tako što je Novak izgubio svoj servis, doduše konsolidovao se brže i pomalo pohvatao konce sopstvene igre, a onda iz sve snage, ali bezuspešno pokušavao da nadoknadi tak startni nedostatak. Falilo je za to u nekoliko navrata i malo sreće i možda malo više koncentracije, ali se Nadal nekako izmigoljio, a onda jako uzvratio, napravio još jedan brejk potkovan Đokovićevim greškama i samog sebe vratio u onaj ritam iz prvog seta. Pa je isti bio i epilog, samo sedam vinera i čak 16 neiznuđenih grešaka, nije se mogao bolje završiti po njega. (Danas)