недеља, април 14, 2024

Krešimiru i Ivici ulice u Beogradu

Slične objave

Podeli

Dragan Banjac

“Izvnredno se osjećam u Beogradu, širok je, prostran u svakom pogledu, tolerantan, spreman da gostoljubivo primi svakog, suviše velik da bi mogao biti sitničav, i osjećam se u njemu prekrasno”. Većina je pogodiila, ovo su reči pisca Meše Selimovića iz njegovih “Sjećanja”.

Od tog nekdašnjeg našeg i Mešinog Beograda malo je ostalo. Možda samo širina i prostranost. Iako još uvek veliki i te kako je sitničav, ni nebo mu više nije široko kako je govorio pomenuti pisac. Beograd je nekad zbilja bio metropola, gostoljubiv, primao svakoga, ali odavno već nije slobodan i brzo je usvojio mržnju prema drugima i drukčijima, bogami i prema svojima ukoliko ne stoje i ne pevaju u njihovom horu.

Nismo kao Francuzi nekad. Nedavno sam u komentaru (Lični stav – Suze Budimirove) navodio i ponavljam reči Ilje Grigorijeviča Erenburga koji u Francuskim sveskama kaže da su “Francuzi uvek umeli da privuku svojoj kulturi došljake iz drugih zemalja. Italijan Lili stvorio je francusku operu. Poljakinja Marija Kiri igrala je veliku ulogu u razvoju francuske fizike. Slikari – Englez Sisli, Holanđanin Van Gog, Španac Pikaso, Italijan Modiljani, Rusi Šagal i Sutkin. Pesnik Heredija je sa Kube, Grk Papadijamentopulos pod pseudonimom Žan Marea, Gijom Apoliner (Poljak Kastrovicki)”.

Mi takve izgonimo a umesto njih uvozimo naš šljam i promovišemo ga u “formate”. Spisak je dug, evo samo nekih: Mirku Kovaču radikali su u Domu omladine ranih devedesetih hitnuli foto-aparat u glavu, Budimiru Lončaru je sevnula kamenica u prozor. Pitajte Harisa Pašovića kako je otišao iz ovog grada, koliko ga je voleo Faruk Begoli recimo. (I Crvenu zvezdu i Beograd!, to mi je uz suze kao klikeri prčao u prištinskom pozorištu Dodona za vreme srpskog “oslobađanja” Kosova)

Mnogo je ljudi zadužilo ovaj grad. Ovaj put pomenuću samo Krešimira Ćosića i Ivicu Osima. O njihovim ljudskim i sportskim veličinama sve je znano. Osim je ovaj svet napustio nedavno i, za razliku od Grka, Austrijanaca, Japanaca i Bosanaca, Beograd ga se nije setio.

Grad “na ušću dveju rekao ispod Avale” mora da povrati što pre ono što je izgubio u poslednje tri decenije. Za početak neka dve svoje ulice imenuje po Krešimiru Čosiću i Ivici Osimu. Na Novom Beogradu postoji Šetalište Lazaro Kardenasa, nazvano po meksičkom političaru i (1934-1940) predsedniku Meksika. Neka se (čast Kardenasu) nazove po Osimu, plus što je blizu Gandijeve, ulice u kojoj je živeo dok je (do opsade Sarajeva) bio stanovnik Beograda.