четвртак, јул 25, 2024

Glas iz dupeta

Slične objave

Podeli

Svetislav Basara

Završeni su bez žrtava u ljudstvu, s prihvatljivim žrtvama u materijalu u vidu jednog razlupanog Crtinog auta, još jedni izbori, rezultati su pokazali da Srbija ponovo „ne sme da stane“, da se nije „probudila“, „razbila strah“ i „upalila svetlo“.

Prema podacima sa sajta žutare, Blica, Visoka Lista je osvojila 47, Srbija protiv nasilja 22,85, SPS 6, Nada za Srbiju, 4,98, Glas iz naroda – ja bih pre rekao „glas iz dupeta“ – 4,63. Sve ostale liste su gromoglasno prdnule u čabar.

Vladeta Janković sigurno ima drugu računicu. Mora da doajen cincarsko-kalburske čaršije ovako konta: „Da ‘oni Basarini’ (Srbija na zapadu) i Čedomirovi (LDP) nisu osvojili po 0,2%, Visoka lista bi imala 7,8%, SPS 3,1 i sve bi bilo drugačije, demokratskije i građanskije“. Upamtite ovih zbirnih 0,4%, trebaće nam za kasnije, idemo dalje.

Stekao sam utisak da je u čabar najgromoglasnije prdnuo spoljni Dačić, što je u mojoj optici dobro – uvek je dobro kad SPS prdne u čabar – da je sledeći na listi gromoglasnosti uprda Guzijan Jeremić – što je u mojoj optici još bolje – potom koalicija Boškić-Mica, što je na duge staze takođe dobro, mada sve to skupa nije dobro, sve su to svetlije nijanse lošeg, a kako stvari stoje, bolje i ne može. Niti će skorih dana moći.

Poglavito zbog mračnih uprdnih radnji Vladetinog karajoldaša, Koštunice – Miloševića u pričuvi – koji je opstruirao sve napore na poslu dovršavanja države Srbije, a čija uloga u pripremama i izvedbi streljanja Zorana Đinđića nikada nije rasvetljena, niti će ikada biti.

Sledstveno se, tvrd vam stojim, Srbija nikad – osim možda u dalekoj budućnosti – neće „probuditi“, „razbiti strah“ niti „upaliti svetlo“. U zemlji u kojoj se na samom početku prvih stvarnih reformi u istoriji, usred bela dana, maltene u kancelariji, strelja premijer, u kojoj potom u mardelju – i to na jedvite jade – završe samo pucači, a politički pozadinci izvuku guzice, naprosto se ne može računati na nenasilje, bolji život, paljenje svetla i demokratske standarde.

Pogotovo se na to ne može računati sa ovakvim opozicionim krčmarima, za koje je čak i Kalember-Švarm u postizbornom osvrtu napisao – pa brže-bolje povukao sa sajta to što je napisao – da bi ova garnitura opozicionara možda trebalo da otpeva „labuđi poj“. (Otpjevaće ga qwrz moj.)

Najveći pobednici ovih izbora – tačnije najracionalniji neučesnici – jesu onih 40 zarez nešto procenata punoletnih građana/ki koji se nisu udostojili dizanja dupeta i čekićanja u redovima pred glasačkim mestima. Da li tih 40 zarez nešto posto nije izašlo iz lenjosti, nezainteresovanosti ili nekog drugog razloga – npr. zato što su mrtvi – to ništa ne bi promenilo u nepromenljivosti srpskih fabričkih podešavanja. Da su izašli, Visoka Lista bi dobila 58%, Srbija protiv nasilja 38, SPS 15, Guzijan, Boškić i Mica bi prešli cenzus. I to bi bilo to. Tj. isto to.

Zbog iscurelosti karaktera traktat o napred pomenutih 0,4% odlažemo za sutra, a našu današnju kolumnu završavamo ličnim utiskom izbora, nadrealnim prizorom mehanizacije JP „Beograd put“ koja sajlom izvlači Ljilju Smajlovićku iz Visokog Dupeta.

Kurir, famozno 19. decembra 2023.