петак, јул 12, 2024

Cvijetin Milivojević: Opozicija treba da potraži lidera

Slične objave

Podeli

Medija centar Beograd u okviru podkasta Gravitacija sa Slobodanom Orlićem juče je organizovao panel diskusiju „Srbija dan posle: Da li će politička scena ostati ista ili biti potpuno drugačija“. Izborne rezultate analizirali su Rodoljub Šabić, Cvijetin Milivojević i Dejan Vuk Stanković.

„Na prethodnim izborima koji su bili prošle godine, rezultati GIK-a su bili 55:55 i 70.000 glasova više za opoziciju. Nakon toga je Đilas saopštio kako će imati većinu i da je najbolje da bude privremena vlast i nakon šest meseci novi izbori. Tragedija u Ribnikaru, pa potom i protesti koji su se desili i njihova masovnost su uplašili Vučića, koji je predložio politički dijalog i izbore opoziciji, koja je odbila i jedno i drugo nadajući se ispunjenu zahteva. U međuvremenu tokom leta su protesti splasli i opozicija je tražila vanredne parlamentarne izbore i izbore za Skupštinu grada, a to je bio zajednički savet iz centara moći. Time je opozicija otvorila mogućnost Vučiću, iako se povukao sa mesta predsednika SNS-a da stane na čelo svih lista. Opozicija je prihvatila da izađe na ove izbore pod ovakvim uslovima“, naveo je Milivojević.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković je ukazao da je opozicija tražila izbore pod uslovima nad kojima nije imala primedbu.

„Hteli su zbog fotošopirane fotografije i nešto malo ljudi na protestima da ponize Vučića, a on je sačekao da se protesti zbog leta ugase, ali i njihovu nedovoljnu političku artikulaciju tog nezadovoljstva i onda su oni brzopleto zahtevali izbore. Oni su tada došli na njegov teren, gde određuje dinamiku i karakter izbora, a dinamiku je prebacio na republiku, a potom su u priču ušli i pokrajinski izbori i vrlo vešto 65 opština je otvoreno za glasanje“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, Vučić je sam stao i nije se sakrio ni iza koga.

„Stao je na čelo liste i podigao je ulog time što je rekao da ako njegova politička opcija ne postigne većinu da daje ostavku na mesto predsednika. Nemam problem s tom izjavom jer je za predsednika izabran kao zastupnik jedne političke opcije i on može suvereno da odluči da li će biti na vlasti u kohabitaciji ili će se povući. Vučić je dobio apsolutnu većinu zahvaljujući svojoj kampanji, ali i kampanji opozicije“, naveo je naš sagovornik.

On je pri mišljenju da se vlast primarno obraćala sa onim što je do sada uradila, a vešto skrivala svoje nedostatke.

„Negativna kampanja vlasti je bila reaktivna i ofanzivna u zavisnosti od toga ko je bio targetiran. Opozicija je računala na dve okolnosti. Jedna je da kroz forsiranje negativne kampanje dovede do protestnog glasanja i drugo, računala je da postoje ciklusi trajanja partija na vlasti koji su oko desetak godina i da prosto kod naroda dolazi do zasićenja od vlasti Aleksandra Vučića i da će se to samo od sebe urušiti. Takva se slika i stvara kroz opozicione medije da je sistem kvarljiv i da će se srušiti sam od sebe“, rekao je Dejan Vuk Stanković.

On je pri mišljenju da u Srbiji postoji jedna i po politička partija i postoji veliki broj asocijacija pojedinaca koji bi želeli da se bave politikom.

„Ta jedna organizovana partije je SNS. Vidimo da je SPS zbog ovog rezultata izgubila organizacionu snagu i jedinstvo, a da sa druge strane, sa raspadom DS, ta protivteža nekadašnjim radikalima, a današnjoj SNS još uvek nije formirana. Za pravljenje alternative Vučićevoj vlasti potrebno je da se stvori organizacija sa odborima, kadrovima i političkom porukom koja je spremna da iznese ovako složen tip izbora. Veliki deo Vučićeve pobede je proizvod njegove zasluge i talenta, ali u toj pobedi ima puno opozicionih nesavršenosti koje nisu fatalne i mogu da se koriguju, ali su za to potrebni neki novi ljudi“, objasnio je on.

Advokat Rodoljub Šabić smatra da opozicija nije slabija nego što je bila, ali da su ovi izbori žestoko „udarili“ SPS…

„Srbija je rekorder po broju vanrednih izbora, četvrti su po redu od dolaska SNS na vlast. Nijednog trenutka se nije desilo da se vlada ne može sastaviti ili da gubi većinu. Prečesti izbori nisu dobra stvar i sada smo došli da vlast insistira da nešto moraju i da rade i da naredne četiri godine nemamo izbore“, naveo je Šabić.

On je rekao da je bio konsultovan od strane opozicije i da im je predočio da ne razume zašto traže vanredne parlamentarne izbore jer nikada nije čuo da neko traži izbore na kojima će izgubiti.

„Sugerisao sam im da samo insistiraju na beogradskim izborima, što bi Vučiću bilo najteže. Srpski izbori su neravnopravni, to su izbori Davida i Golijata, zbog mogućnosti vlasti da koriste državne resurse, preko finansijske i medijske nadmoći. Opozicija je to znala i pristali su da igraju bez golmana“, smatra Šabić.

Prema njegovim rečima ružnu senku na izbore je bacila izjava premijerke da opozicija sprema juriš na institucije i to bez ikakvih argumenata.

„Onda ta priča dobija neverovatan dodatak. U noći uoči izbora policija poziva lidere opozicije da bi im saopštila da oni imaju informacije iz stranih i sopstvenih izvora da opozicija priprema haos, to nema presedana, ni u diktaturama to ne postoji. A preneli su im i poruku predsednika republike“, ističe Šabić.

Kao drugu stvar koja je ostavila trag na izborni proces, Šabić navodi događaje iz beogradske Arene.

„Jedna je stvar kako se glasa na parlamentarnim, a druga stvar na lokalnim izborima, gde piše da birač glasa prema mestu prebivališta. Ljudi koji su bili tamo i koji su se sakrivali, ne znaju ni adresu na kojoj su prijavljeni, niti koje im je biračko mesto i vlast je dozvolila da se fiktivno prijave u Beogradu“, navodi Šabić.

Cvijetin Milivojević je ukazao da Hrvatska ima posebnu listu za dijasporu i da ti ljudi imaju pravo da glasaju na parlamentarnim i predsedničkim izborima, ali ne i na lokalnim ako ne živi u Hrvatskoj.

„Ovo što se desilo juče možda nije presudilo beogradske izbore, ali je izuzetno negativno uticalo na klimu i poverenje i kao da je neko namerno hteo da baci jabuku razdora između državljana Srbije i državljana BiH koji imaju dvojno državljanstvo ali žive tamo. Za to su krivi i vlast i opozicija u Republici Srpskoj. Na prošlim lokalnim izborima na Savskom vencu je glasao Milorad Dodik, a njegov protivkandidat Jelena Trivić je glasala u Zemun polju“, kaže Milivojević.

On navodi da je iz vladajućih krugova plasirana teza o referendumskoj atmosferi, a juče nisu bili nikakvi predsednički izbori.

„To što se njemu sada ne sviđa pozicija engleskog kralja i smatra da mu pripada mnogo više na osnovu rejtinga, to je njegov lični problem. Onda bi trebalo da bude premijer, a ne predsednik republike. Vučić se umesto člana 115 Ustava Republike Srbije pozivao na presedan zvani Boris Tadić, a ne na slučaj Toma Nikolić, koji je uredno i shodno zakonu izašao iz stranke. Posle šest godina , Vučić je priznao da je radio nešto nezakonito“, ističe Milivojević.

Prema njegovom mišljenju, opozicija ne ume da uzvrati, a kao primer za to je naveo što se glavni lider pozicije nije pojavio sinoć.

„Đilas me je tužio što sam citirao izveštaj GIK-a u vreme kada je on bio kod Vučića gde je rezultat bio na 99, 49 prebrojanih biračkih mesta i 99, 46 prebrojanih glasova. Nije vlast u prednosti već je rezultat 55:55. Opozicija treba da potraži nekog lidera, a to nije niko od ovih ljudi koji su se sada pojavljivali kao lideri ili kandidati za lidere. Drugo, oni su prihvatili da je to referendumska atmosfera za ili protiv Vučića, a dobar deo koji glasa za opoziciju ne glasa protiv Vučića, već za neku ideju“, smatra Milivojević.

Dejan Vuk Stanković kaže da je ustavna anomalija način izbora predsednika Srbije, koji je nesrazmeran stepenu ovlašćenja koji Ustav propisuje.

„On se bira direktno, a ovlašćenja su mu uska. Ta ustavna anomalija je deo političke prakse, koja je počinjala i završavala se padom na predsedničkim izborima. Milošević je u neravnopravnijim uslovima izgubio izbore 2000. godine. Kada je pao Boris Tadić, a to je bio simbolički gest promene nomenklature, oni koju su bili opozicija su imali četiri sata programa na KCN- kablovskom operateru i radiju Fokus“, podsetio je Stanković.

On je istakao da je na početku kampanje prednost bila na strani koalicije „Srbija protiv nasilja“, a da sada imamo dva razvoja događaja-da se napravi većina ili da nastavi sa radom privremeni organ i da za 6 meseci imamo sa lokalnim izborima još jedne beogradske. Politički momentum je na strani SNS, pa Nestorović i Nova DSS mogu da naprave neki dogovor da ne bi došli u situaciju da prođu kao Boško i Milica ili Radulović i Tadić. Tu nema do kraja jasnog pobednika, ali iznenađenje je da je lista „Beograd ne sme da stane“ na prvom mestu i to je politička poruka i treba da dobiju pravo da nastave da vode Beograd“, naveo je Stanković.

Njegovo mišljenje je da se pad desnice desio zato što je stvoren utisak da svi mogu zajedno protiv Vučića, a birači tih stranaka imaju drugačiju ideološku orijentaciju od birača koji glasaju za ekološke stranke ili SSP.

„Tom pričom o tehničkoj vladi svih protiv Vučića se napravila referendumska atmosfera. Na dan raspisivanja izbora je na N1 emitovan i dokumentarac o Vučiću, gde je on bio fokus kampanje, a ne Ana Brnabić. Kada oduzmete dvadeset odsto ljudi koji nikada ne glasaju, ostaje još toliko među kojima ima nezadovoljnih, a njihove preference niko nije razotkrio i nije uspostavio komunikaciju koja bi bila ubedljiva da oni izađu da glasaju. Kada opozicija vodi negativnu kampanju to je njen izbor i to je legitimno i to je taktika. Ali to ima limitiran efekat jer vi već one opredeljene izvedete da glasaju, a taj skup je matematički manji od onih koji glasaju za SNS. Opoziciji treba obrazac komunikacije sa velikim brojem stanovništva koji ne učestvuju u političkom procesu jer su nezadovoljni, ali nemaju sa kim da se identifikuju“, objasnio je Stanković.

„Moj principijelan stav je da su na izborima za Skupštinu grada Beograda glasali ljudi koji nisu imali pravo da glasaju zbog prebivališta i da nije bitno za koga su glasali. Nisam rekao da su glasali za vlast, ali je mnogo indicija-ako su ih oni dovozili, smeštali u Arenu i vodili na biračka mesta. Mi nismo uspeli da ubedimo RIK da se oglasi i da informiše javnog tužioca povodom 6000 nelegalnih potpisa u Vranju. Od te priče „pustite institucije da rade svoj posao,“ ovde nema nikakvog značaja. Demonstracije su legitimna stvar. Postavlja se pitanje da li je racionalno jer je opozcija pozivala na utakmicu pod neravnopravnim uslovima i hoće li se onda građani odazvati protestima“, rekao je Šabić.

Cvijetin Milivojević je naveo da je očekivao bolji rezultat opozcije, ali ne pet posto veći koliko je opozicija najavljivala, jer je i SNS radio svoju kampanju.

„Za oko je bila lepa kampanja ProGlasa da se obavi građanska dužnost i išla je u korist jednog dela opozicije. Da su se ti ljudi kandidovali oni bi sami poneli možda i 10 odsto glasova. Nestorović je imao deset poznatih ljudi na listi, sa kojima se ne morate slagati, ali on ima bolju kadrovsku politiku od nekih opozicionih stranaka. Vlast mu je dosta pomogla jer je oštricu mača okrenula ka nacionalnoj opoziciji i niko više nije pominjao Nestorovića, jer je Vučić shvatio da je bolje da ima njega nego ozbiljnu desnu opoziciju u parlamentu“, naveo je Milivojević.

Dejan Vuk Stanković je dodao da je ProGlas interesantan za kulturne i intelektualne krugove, ali je poenta demokratije da se sakupljaju glasovi i da se autoritet ne prenosi automatski na političku sferu.

„Nepotrebni su protesti ispred RIK-a jer se sinoć videlo gde je otišlo političko klatno“, rekao je Stanković.

Šabić je pri stavu da izbori u Beogradu nisu završeni, da će biti dosta prigovora i možda i obaranja biračkih mesta, ali da to bitnije ne menja stvari.

„Beogradski izbori još nisu završeni, imamo stanje gde nema pobednika. Nijedan snaga nema dovoljnu većinu. Objektivno imamo situaciju da gradom sa ogromnim budžetom i resursima upravlja Privremeno veće na čijem čelu je kandidat za gradonačelnika SNS i može da sedi tamo dok vlast ne bude konstituisana. Vlast drži Privremeno veće i može da preglasava sve šta im treba. Ono bi trebalo da obavlja neodložne poslove, pa može da donese odluku i da takav posao bude izgradnja drugog spomenika caru Dušanu. I to može trajati u nedogled“, ukazuje Šabić.

Prema rečima Cvijetina Milivojevića, izborni rezultat se ponovio i sad je pitanje da li će opozicija progutati mamac o vanrednim izborima i ako postoji volja, trebalo bi da krenu u normalan razgovor.

„Ozbiljnu vlast koja je jaka ne bi trebalo da zaboli da izgubi par gradova u Srbiji. Da li postoji strah od odmazde i revanšizma ili opravdani strah zbog afera, pravo je pitanje. Kakva demokratija kada mi nemamo slobodnu treću granu vlasti. Vučić je tužilac, sudija i glavni advokat. On donosi i presude pre suda“, istakao je Milivojević.

Medija centar Beograd