BEOGRAD, 3. marta 2022. – Da je bilo snage 2003. i dve godine kasnije Srbija i njeni građani ne bi imali probleme sa kojima se sada suočavaju, rekao je Zoran Vuletić, predsednik Građanskog demokratskog foruma (GDF) na konferenciji na novinare u Medija centru, gde su govorili i Aleksandar Kraus, predsednik Saveza antifašista Srbije (koalicioni partner GDF za beogradske izbore) i Dragomir Lukić, saobraćajni inženjer, kandidat GDF za odbornika u Skupštini grada.
Vuletić je pozdravio glasanje predstavnika Srbije u Ujedinenim nacijama u slučaju Ukrajine i istakao „da smo mi zarobljeni sa problemom Kosova, koji smo prepustili Rusiji a ona gleda svoje interese“.
Srbija mora već jednom da izađe iz devedesetih godina prošlog veka, rekao je Vuletić i potom se osvrnuo na ćutanje ostalih kandidata za beogradskog gradonačelnika. „Osim što tu i tamo nešto kaže Aleksandar Šapić, kandidat Srpske napredne stranke koja nije imala svog kandidata nego je preuzela Šapića, koji kao nekad Mlađan Dinkić obmanjuje građane obećavajući im pare ukoliko ga izaberu“.
„Dva mandata predsedavao je novobeogradskom opštinom i za to vreme jedino je legalizovao svoje bespravno izgrađene objekte“, rekao je Vuletić i podvukao da je stav GDF da je Srbiji mesto u Evropskoj uniji i da treba da se uspostave dobri odnosi sa susedima, što sada nije moguće „jer ne možemo da odemo u Sarajevo dok na uglu Njegoševe i ulice Alekse Nenadovića stoji mural ratnom zločincu Ratku Mladiću“.
„Kada smo se opredeljivali za saradnju sa GDF nismo ni sanjali da ćemo se naći u vrtlogu rata u kojem je Rusija napala Ukrajinu“, rekao je Aleksandar Kraus i naglasio važnost pitanja odnosa prema prošlosti i sagledavanju „šta smo radili“. On je situaciju u dve otcepljenje oblasti na istoku Ukrajine usporedio sa nekadašnjim SAO krajinama „koje smo pravili na tuđoj teritoriji“. Pominjući Kosovo, Kraus je rekao da je pre NATO bombardovanja Srbije „bilo nešto“.
Saobraćajni inženjer Dragomir Lukić govorio je o problemima u saobraćaju glavnog grada, pri čemu je posebno istakao nemarnost vezanu za „dve cevi“ vračarskog runela koje idu do Karaburme i Rospi Ćuprije.
„Dvadeset i nešto više godina ti tuneli su zatrpani smećem, umesto da su se ti delovi grada povezali beovozom kako bi do centra grada i Novog Beograda stanovnici tog kraja mogli da stignu za deset, odnosno petnaest minuta.
Lukić je naveo da ima rešenje i za stari savski most pored koga bi valjalo izgraditi novi koji bi preuzeo saobraćaj a stari most bio prepušten pešacima i biciklistima. On je napomenuo da je posle gazele koja je otvorena 1970. godine izgrađen samo jedan Ada mst i da je to nedovoljno za rešenje saobraćajnih problema, navodeći podatak da je u vreme kada je izgrađena gazela u Srbiji bilo svega 370.000, a da sada samo u Beogradu ima 700.000 vozila.
Kao jedno od rešenja Lukić predlaže izgradnju mosta od novobeogradskog Ušća (ispod Muzeja savremene umetnosti) do starog dela Beograda ispod Kalemegdanske tvrđave u širini do 25 metara. Na novinarsko pitanje da li je nešto u Beogradu izgrađeno kako treba, Lukić je odgovorio da ima i toga, ali da su daleko brojniji loše izgrađeni objekti i da je glavni problem što ne odlučuju „saobraćajni inženjeri nego pravnici“.
D. B.
