Piše: Dragan Banjac
Omladinci, znate li da je danas vaš dan. Obeležavao se na današnji dan od od 1945. do 1987. godine i pripadao je svim građanima bivše – najbolje zemlje ikad stvorene – Jugoslavije, posebno onima do dvadesetosme godine starosti. Kroz različite aktivnosti mladež se okupljala od Vardara do Triglava, kako se govorilo. Ili: Od Sežane do Đevđelije. Prvih dvanaest godina praznik je posvećivan rođendanu „najvećeg sina naših naroda i narodnosti“, Josipu Brozu Titu a onda je Joža (1957) tražio da se preimenuje u Dan mladosti.
Priredbe i sletovi su priređivani u mnogim mestima, kako manjim tako i u većim, a završna svečanost bila je na Stadionu JNA gde ti odabrani omladinac obično posle malo zamuckivanja u kratkom pozdravnom govoru Titu uručio glavnu, saveznu štafetu. Poslednji slet na Stadionu JNA, za Titova života održan je 1979. godine.
Iako je Tito rođen 7. maja, ovaj datum je slavio kao svoj rođendan. Veruje se da ova preinaka ima direktnu vezu sa danom kada su nemački avioni (koji su poletali iz Ečke kod Zrenjanina) i 1944. godine izvršili desantni napad na Drvar sa ciljem da uhvate Tita. Nadmudrio je Nemce i otišao na Vis.
Televizija Beograd je redovno prenosila centralnu manifestaciju gde su pioniri, omladinci i pripadnici svih rodova vojske i mornarice izvodili sletske vežbe. Štafeta mladosti je menjala mesto iz kojeg bi kretala, svaki put (to se zvalo „po ključu“) iz druge republike. Iako su mnogi još tada jugoslovenskom vođi zamerali zbog organizovanja masovnog idolopoklonstva, današnjoj omadini treba priznati/reći da je sve oko štafete bilo dosta spontano i da nema nikakve veze sa sličnim današnjim priredbama recimo u Kini ili Severnoj Koreji. (Pogotovo ne sa ovim što sebi priređuje aktuelni srpski uobraženko.) Štafeta nije bila jednoobrazna. Svaka naredna bila je drukčija, pretežno je izrađivana od drveta, ali i od metala ili stakla.
Nošena je 42 godine. Nakon Titove smrti, štafeta je uručivana predsednicima Saveza socijalističke omladine Jugoslavije. Prvu štafetu 1957. godine Titu je predao Mika Tripalo, tadašnji predsednik CK Narodne omladine Jugoslavije, kasnije visoki funkcioner u Savezu komunista Jugoslavije odakle je – zbog učešća u maspoku – najuren 1971. godine.
Kraj štafete ima određenu simboliku. Tada je prvom jugoslovenskom omladincu Hašimu Redžepiju štafetu predala Rejmonda Brošaj iz Gnjilana. Dvadesetdve godine kasnije Tita više nije bilo ni na Kosovu, a naša albanska braća novembra 2009. godine su u Prištini izgradila grandiozan spomenik novom idolu, bivšem američkom predsedniku Bilu Klintonu.
Stariji zapisi podsećaju da je najpoznatija „sokolska štafeta“ nošena je 1935. godine. Pogađate, krenula je iz Sarajeva ka Oplencu, noseći plamen radi paljenja kandila na grobu ubijenog kralja Aleksandra Prvog.
Srećan vam Dan mladosti!
