Dragan Banjac
Zamislite ovo: Jedan ministar, inače priprost čovek koji se za to (o tome kasnije) kvalifikovao javno, pred kamerama danas je „nenajavljeno“ banuo u bivšu srpsku prestolnicu za vakta onog švercera svinja, kneza Miloša Obrenovića. Kako je, inače pouzdana agencija (s četiri slova) javila prenoseći jedva tri reda Portala Šumadija, ministar u javnosti poznat i kao keramičar iz nekadašnje pristupnice Srpskoj radikalnoj stranci Vojislava Šešelja u Kragujevac je (crnom limuzinom!) stigao kako bi položio – kamen temeljac za budući vatrogasni dom.
Elem, na važan događaj nije zvana lokalna novinarska bratija, a Bata (tako ovog prebega zovu otkad se „samokooptirao“ u Šešeljevu klicu, Srpsku naprednu stranku Tomislava Nikolića i ovog što je pre desetak godina uzjahao Srbiju i Srbljane. Da ne bude zatomljeno stvaranju najvećeg političkog kancera dobrano je doprineo onaj što je upamćen po papagajskom ponavljanju Ja kao predsednik Srbije. Veseli Boris, sin Ljubomira, Tadić.
Vratimo se „važnom događaju“. „Visokog“ gosta iz Beograda, ispred stranačkih prostorija gde ne vidnom mestu dominira lik najvećeg obožavaoca Vladimira Vladimiroviča, dočekao je lolkalni naprednjak (iako je gradonačelnik ime mu je nebitno!) a tu su, preneo je Portal Šumadija neke ministrove pristaše obučene u jakne sa stranačkim obeležjima.
Afetim Gašiću!
Na sajtu njihove (SNS) Gradske uprave je objavljeno da je položen kamen temeljac za izgradnju nove zgrade Uprave za vanredne situacije i Vatrogasno-spasilačke brigade. (Bog te maz’o!)
Još se kaže da je okončanje ove kapitalne kragujevačko-srbijanske investicije najavljeno za 2024. godinu i da je reč o objektu sa 2.700 kvadrata smeštenom na prostoru ispod Šumadija sajma i da će raspolagati sa 20 vatrogasno-spasilačkih vozila. Nema šta, brinu ljudi i o Kragujevcu i, naravno, i o Srbijici.
Bata Gašić: Svojevremeno je bio ministar odbrane u Vladi Srbije kada je (početkom decembra 2015) izgovorio neumesan, seksistički komentar na račun novinarke u Trsteniku, koja je čučnula kako bi se sklonila iz kadra snimatelja. Videvši potez dopisnice B92 Gašić je rekao: „Volim ove novinarke koje ovako lako kleknu“.
Nakon ovog đilkoškog reagovanja (đilkoš m madž. obestan mlad čovek, kavgadžija, razbijač – RSHKJ) digla se kuka i motika novindžijska (Basara, Svetislav), optužujući priprostog Gašića, a onda je usledilo (kao „milion“ puta pre toga) pojašnjenje za naciju od onog, već pominjanog koji nikako da da sjaši sa Srbije i Srbalja: „On je izdržao godinu i po dana bez funkcije, bio je totalno izopšten, platio je skupu cenu. Pritom smo čuli deset gorih izjava od nekih koje vi podržavate i nisu se ni izvinili – kazao je Vučić i nacija je bila više nego zadovoljna.
Čemu priča o prozaičnom (nebitnom) keramičaru kasnije verujem „preobrazovanom“ Gašiću?
Svojevremeno su mi, da li frontmen grupe Indexi Davorin Popović – Pimpek, ili reditelj Ademir Kenović, ispričali sarejevski fazon kako su dvojica njihovih sugrađana zaglavili u policiji za zemana kada je Jugoslavija jo bila živa i zdrava. Navodno je bilo ovako: U tramvaju su bili Branko Mikulić i Hamdija Pozderac, i jedan od njih, recimo Mikulić, je slučajno načepio jednog od dvojice prekršajaca i on ga je odalamio. Kad je to video ovaj drugi je odmah zveknuo Pozderca… Tokom policijskog saslušanja Sarajliju koji je odalamio Mikulića islednik je pitao za razlog. „Gospodine policajac, on je mene načepio, nije mi se izvinio i ja sam ga udario. Nisam znao da je on tako važna ličnost i kajem se što sam to učinio. Neće se ponoviti“. „A zašto si ti udario Hamdiju“, pitao je islednik ovog drugog. „Pravo da ti kažem, ja sam samo vidio da ovaj udara Mikulića i kontam – poćelo je, te ja ošamarim Pozderca“.
Ako mislite da je ovde počelo – gradno se varate!
