BRISEL, 14. marta 2022. godine – Visoki predstavnik Evropske unije za vanjsku politiku i sigurnost Žozef Borelj nakon sastanka s premijerom Sjeverne Makedonije Dimitrom Kovačevskim pozvao na ubrzanje procesa evrointegracija Zapadnog Balkana.
„Ovo je trenutak buđenja za Evropu, trenutak kada treba oživjeti proces proširenja sa zemljama Zapadnog Balkana. Znam da imate određena očekivanja i s pravom. Trebalo bi što prije početi formalne pregovore o pristupanju Sjeverne Makedonije i Albanije, a nadam se da će to biti moguće na sljedećoj međuvladinoj konferenciji“.
Borelj, koji se nalazi u posjeti Sjevernoj Makedoniji, istakao da su Sjeverna Makedonija i cijeli region strateški prioritet i da je EU opredijeljena da evropsku perspektivu za te zemlje ostvari.
„Trenutni status quo nikome ne ide u prilog. Blokada pristupnih pregovora za zemlju osjeća se u cijelom regionu. Neophodno je da Severna Makedonija ima jaku i jasnu evropsku perspektivu“, rekao je premijer Kovačevski. Prema Kovačevskom, samo potpuno ujedinjena Evropa može biti jaka.
„U periodu nestabilnosti, kao nikada do sada, postoji potreba da Evropa bude ujedinjena i jaka. Rat koji se vodi je rizik za povećanje uticaja trećih strana u regionu, za šta svi moramo biti izuzetno oprezni i spremni. Izlazak iz geostrateškog jaza u našem dijelu Evrope nije opcija, brza integracija Sjeverne Makedonije i regiona u EU osigurat će stabilnost u Evropi. Potrebni su nam predvidljivi, ubrzani i intenzivirani procesi integracije u EU“, rekao je on.
Pozivi za ‘evropeizaciju’ Balkana zbog rata u Ukrajini
Borelj je pozdravio novi zamah između Sjeverne Makedonije i Bugarske, ističući da apeluje na obje strane da pronađu obostrano prihvatljiva rješenja i rješavaju bilateralna pitanja, jer se „proširenje ne može nastaviti ako ga ometaju bilateralna pitanja“.
„Istovremeno, reforme u oblastima vladavine prava, borbe protiv korupcije, digitalne transformacije i zelene agende u Sjevernoj Makedoniji omogućit će brz napredak ka pregovorima. Svi akteri moraju da rade zajedno na unapređenju evropske agende reformi kao najbržem putu da zemlja krene naprijed na evropskom putu“, rekao je visoki evropski zvaničnik.
Po pitanju ruske invazije na Ukrajinu Kovačevski je podsjetio da je Sjeverna Makedonija, kao članica NATO-a i zemlja kandidat, svoju poziciju usaglasila sa svojim saveznicima, Sjedinjenim Državama i NATO-om. On je dodao da je sa njegovim kolegom iz Bugarske uspostavljen novi princip saradnje, što je, prema rečima Kovačevskog, pravi put da se dođe do rešenja spora.
„Izuzetno je važno da se EU i zemlje članice uključe, jer je proširenje na zemlje Zapadnog Balkana već strateško i bezbjednosno pitanje. Integracija znači posvećenost stabilnoj i ujedinjenoj Evropi. Zemlje Zapadnog Balkana su usko povezane – kada postoji napredak u jednoj zemlji, to je podsticaj za napredak u drugim susedima“, rekao je Kovačevski i dodao da Vlada ostaje posvećena reformama i reformskom procesu, vladavini prava i anti -korupcija, ekonomska pitanja i finansijska podrška EU će dati veliki doprinos u ovom pravcu.
Bivši generalni sekretar NATO-a: Alijansa je 2008. poslala ‘pogrešan signal’
Borelj je pozdravio stav Sjeverne Makedonije o ruskoj invaziji na Ukrajinu podržavajući sankcije i osuđujući agresiju Rusije na Ukrajinu.
“Odluka da se pridržavate restriktivnih mjera jasno pokazuje vašu privrženost vrijednostima EU i postavlja vas na put ka Evropi ne samo kao kandidata za članstvo, već i kao odgovornog člana međunarodne zajednice, jer ono o čemu govorimo jeste moralni izbor i bez izbora zbog kalkulacija.
„Siguran sam da ovo rješavate na osnovu moralnih principa“, rekao je Borelj.
Kako je ranije prenio Reuters Borel je rekao da će Evropska unija predložiti jačanje sigurnosti i odbrane zemalja Zapadnog Balkana kako bi se region čvrsto „usidrio“ unutar bloka od 27 zemalja članica usred zabrinutosti zbog prijetnji iz Rusije.
Obraćajući se novinarima Borelj je rekao da Evropska unija finalizira usvajanje četvrtog paketa sankcija Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Kako je naveo više od 2.400 civila ubijeno je u Mariupolju od početka invazije, a 2,6 miliona osoba pobjeglo je iz Ukrajine.
(RSE)
