„Sastajete li se i dalje u Galeriji kod Dragana Kapičića“, pita juče telefonom Bogdan Tanjević.
„Da, odgovorih spremno“.
„Reko’ da se niste posvađali“ – dalje će Boša i pita mogu li tamo u kratkim pantalonama.
„Nismo. Ne očekuješ, valjda tako nešto!“
„Šta znam… Dolazi li šef raje? – pita misleći na Filipa Davida.
„Dolazi!“
I evo ga pred podne. Najpre je seo sa Draganom Kapičićem i njegovom suprugom Bebom. I odmah krenu priča o košarci. Sa žaljenjem pominju nedavno preminulog Boruta Basina i nešto ranije Petra Skansija… Bili su odlični sportisti i dva velika čoveka pre svega, rekoše Dragan i Bogdan. Beba dodaje da je njihov sin Stefan ovih dana u Zagrebu sreo na ulici Petra Krešimira, sina Krešimira Ćosića…
Nešto kasnije priključio se „sekti“. Filip David, Predrag Čudić, Ibrahim Hadžić, Vasilije Anđelić, Zoran Amar, Milan Đorđević, Vesko Ivanović, Bojan Tončić, Dušan Petričić, a malo posle stigao je i Vlade Đurović. Odsutni Dževad Prekazi, Lordan Zafranović, Nenad Subotić, Blaž Kotarac, Nenad Prokić, Fahri Musliu, Svetislav Basara…
Tanjevića zovu njegovi sarajevski pajtaši jer danas je petak i vreme za okupljanje, potom Gregor Fučka, slavni slovenački košarkaš… Odjednom hoće da saopšti nešto važno: Ko je najveći krivac za raspad Jugoslavije. Muk. „Za raspad naše divne zemlje krivci su košarkaši. U Ljubljani su 1970. godine postali prvaci svijeta, a glavni udbaš Stane Dolanc dovede Tita. Ovaj shvati da je biti prvak svijeta nešto veliko i pomisli da je za to više nego igrači zaslužan Dolanc. I postavi ga za glavnog policajca i sve je otišlo u…“
D. B.
