BEOGRAD, 29. novembra 2021. – Gradska skupština danas je donela odluku o preimenovanju većeg broja ulica koje su nosile imena nekih gradova izvan Srbije ili ljudi koji, kako je tokom obrazloženja predloga, rekao zamenik gradonačelnika Goran Vesić, „nisu vezani za Beograd i ništa za njega nisu učinili“.
Na teritoriji gradske opštine Voždovac dosadašnja Splitska ulica zvaće se Ulica cara Justinijana prvog, Gospićka će biti (don) Ivana Stojanovića, slavnog dubrovačkog Srbina-katolika a Sušačka (nazvana po istočnom delu grada Rijeke) je dodeljena Draginji Gavrilović.
Na predlog profesorke Univerziteta u Nišu dve beogradske ulice dobili su znameniti dubrovački Srbi. Osim već pomenutog don Ivana Stojanovića Ulicu bana Mladena dobio je Dubrovčanin, srbokatolik Nikša Gradi(ć). Na savskom vencu Ulica Augusta Cesarca biće Ulica cara Iraklija, a Ulica Matije Gupca (opština Rakovica) preimenovana je u Ulicu Jelke Bojkić Makavejev. Ulicu je dobio i sveti Nikolaj Žićki, takođe u Rakovici.
Leva obala Save od Gazele do Brankovig mosta, na predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića naglasio je Goran Vesić, poneće ime Obala jasenovačkih žrtava. Hrvati su ostali bez dve ulice u Zemunu. Štrosmajerovu dobija Knez Pavle Karađorđević, a Ulica Petra Zrinjskog biće Ulica princeze Olivere, kćerke Lazara Hrebeljanovića koja je iz harema sultana Bajazita „pomagala Srbiju“. Na delu „Beograda na vodi“ ulicu dobija vožd Đorđe Stratimirović, a u urbanom delu grada ulicu je dobio i Vladeta Jerotić.
Obrazlažući predlog preimenovanja navedenih ulica zamenik gradonačelnika Goran Vesić je rekao da je tokom svoje istorije Beograd bio glavni grad „mnogih zemalja“ i da su nazivi ulica dodeljivani i ljudima koji nisu zaslužni ni za Srbiju ni za Beograd, pominjući Josipa Juraja Štrosmajera „koji se nije zalagao za Jugoslaviju nego za nekakvu južnu uniju u sastavu Austro-Ugarske“. Kao suprotan primer Vesić je naveo da je Beograd nedavno jednu ulicu nazvao po slavnom bokseru Mati Parlovu i najavio da će Dubrovčanin Matija Ban (po kome je nazvano Banovo Brdo) uskoro dobiti i spomenik u Beogradu.
Vesić je istakao da će Beograd, kao najveća balkanska metropola, i ubuduće značaj davati ljudima koji su nešto dobro (u)činili Srbiji i Beogradu i da je najviše napada bilo „kada je ukinuta Krležina ulica“. Zagreb je, kazao je Vesić, oduzeo ulicu Vuku St. Karadžiću i pored toga što je svojevremeno proglašavan za počasnog građanina tog grada.
Nakon glasanja o preimenovanju ulica i ekspresnog (jednoglasnog) usvajanja nekih predloga Gradska skupština se naročito tokom nekoliko odborničkih diskusija pretvorila u monotono ponavljanje dve stvari – veličanja predsednika Srbije i SNS Aleksandra Vučića i blaćenje bivšeg beogradskog gradonačelnika Dragana Đilasa i jednostranog obrazloženja slučaja koji se pre dva dana desio u Šapcu prilikom protesta, braneći bageristu koji je bagerom išao na građane.
Tokom sednice predsedavajući (Nikola Nikodijević) bez ikakvog povoda često je dobacivao odborniku i predsedniku Građanskog demokratskog foruma (GDF) Zoranu Vuletiću koji je na kraju sednice uz burno negodovanje i iz sale i skupštinskog vođstva („Sram Vas bilo“, „Izdajniče“… „Ti si statistička greška!“) postavio nekoliko odborničkih pitanja.
Vuletić sam protiv svih