Sofija Mandić
Od petka 21. jula mediji izveštavaju – saopštenjem na sajtu Narodne skupštine obustavljen je rad Anketnog odbora obrazovanog radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u Beogradu, Smederevu i Mladenovcu. Pre nepune dve nedelje, 193 poslanika je glasalo za Odluku o obrazovanju ovog Anketnog odbora – nijedan poslanik u sali (uključujući i poslanike vladajuće koalicije) nije bio protiv. Odluku o obrazovanju Anketnog odbora je potpisao predsednik Skupštine Vladimir Orlić. Međutim, u skupštinskom saopštenju od petka saznajemo da je odluka o obustavljanju rada doneta na molbu porodica nastradalih u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i njihovih punomoćnika. Do danas javnosti, a ni članovima Anketnog odbora, nije dostavljen dokument, odnosno molba na osnovu koje je Skupština objavila obustavu rada Odbora.
Dakle, prvi nivo problema se ogleda u tome što su narodni poslanici jednoglasno odlučili da formiraju Anketni odbor kao privremeno kontrolno radno telo Narodne skupštine. Status anketnog odbora kao institucionalnog kontrolnog mehanizma regulisan je Zakonom o Narodnoj skupštini i Poslovnikom Narodne skupštine. Ukoliko su se poslanici vladajuće većine predomislili u pogledu poveravanja kontrolnih ovlašćenja Anketnom odboru – a tokom konstitutivne sednice se već činilo da je tako – Narodna skupština je morala ponovo da se sastane. Ovog puta da raspravlja o predlogu o ukidanju Anketnog odbora i donošenju odluke suprotne onoj od pre dve nedelje. Suština ove ponovljene rasprave ne bi bila samo formalistička i ne bi se svela na puko i novo prebrojavanje glasova poslanika. U toj raspravi bismo morali da čujemo razloge zbog kojih su se poslanici vladajuće većine tako brzo predomislili i rešili da ukinu podršku Anketnom odboru.
Iako molbe na osnovu koje je doneta odluka o tzv. obustavi rada nema među zvaničnim skupštinskim dokumentima, možemo je pronaći u medijima. Primera radi, Zora Dobričanin Nikodinović, advokatica koja istupa u ime porodica žrtava, najavila je Informer televiziji da će roditelji ranjene i ubijene dece u tragediji koja se dogodila u OŠ „Vladislav Ribnikar“, tražiti da se ukine Anketni odbor. Nikodinović je na ovoj televiziji u celini pročitala zahtev koji će biti upućen Skupštini, tragično potvrđujući da je Informer izvor informacija važniji i od Službenog glasnika.
Dobričanin Nikodinović je tom prilikom navela da su „za vikend saznali da je formiran Anketni odbor koji će se baviti slučajevima u OŠ ‘Vladislav Ribnikar’ kao i slučajem iz Mladenovca“ i da je to uznemirilo advokate i porodice. Ne znamo za koji vikend je Nikodinović saznala za obrazovanje Anketnog odbora. Čak je i široj javnosti poznato da je rasprava o njegovom obrazovanju u Skupštini trajala duže od dva meseca.
Da su advokati možda bili neinformisani, ali da su porodice ipak bile upućene i da su čak dale podršku Anketnom odboru vidimo u delu molbe u kome se kaže: „Iako je inicijativa radi utvrđivanja propusta, kao i utvrđivanja odgovornosti lica koji su doveli do tragičnih ubistava, podržana od strane porodica, u ovom trenutku rad Anketnog odbora bi bio kontraproduktivan.“
Ko je doneo konačan sud o ovoj kontraproduktivnosti, nije razjašnjeno. Javnost za sada može da sudi o osnovanosti takve tvrdnje, odnosno njenom centralnom elementu – da će radom Anketnog odbora biti ugrožene istrage koje su u toku.
„Ugrozili bi dokaze i svedočenja“
U molbi o kojoj smo čuli u medijima stoji da su advokati i porodice uznemireni radom Anketnog odbora „jer bi se laici bavili ovim slučajem i ugrozili bi dokaze i svedočenja tako da ne bi bili upotrebljivi. Istina se utvrđuje na sudu, a ne u Narodnoj Skupštini.“
Ovde treba ukazati da se povodom slučaja masovnih ubistava vodi nekoliko istražnih postupaka. Ove optužbe uključuju ubistvo i nelegalno držanje oružja (slučajevi Smederevo i Mladenovac).
Kada je reč o ubistvima u osnovnoj školi, zbog krivične neodgovornosti dečaka K.K. postupci se, prema onome što je poznato, vode protiv njegovog oca i majke. Protiv oca je u toku istražni postupak za izazivanje opšte opasnosti. U slučaju majke reč je o zapuštanju i zanemarivanju maloletnog lica. Ova dva postupka će se svesti na utvrđivanje individualne krivične odgovornosti roditelja za navedena krivična dela. U prvom slučaju će se raspravljati o tome da li je otac na nepropisan način držao oružje koje je posedovao i da li je taj način doveo u opasnost živote đaka u OŠ „Vladislav Ribnikar“. U drugom slučaju tužilaštvo će morati da dokaže da je grubim zanemarivanjem svojih dužnosti vaspitavanja i zbrinjavanja majka zapustila svog maloletnog sina. I to je sve o čemu će pravosudni organi raspravljati.
S druge strane, u Odluci o obrazovanju Anketnog odbora vidimo da se Anketni odbor obrazuje radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i na teritoriji Smedereva i Mladenovca – u Malom Orašju i Duboni, utvrđivanja propusta u vršenju nadležnosti i preduzimanju odgovarajućih radnji, utvrđivanja odgovornosti nadležnih lica i predlaganja mera.
Dodatno, propisano je da Anketni odbor ne može da vrši istražne i druge sudske radnje (član 68 Poslovnika o radu Skupštine), te da je zadatak odbora sagledavanje stanja u određenoj oblasti i utvrđivanja činjenica o pojedinim pojavama ili događajima (član 27 Zakona o Narodnoj skupštini i član 68 Poslovnika o radu Skupštine).
Iz navedenog nesumnjivo možemo zaključiti: A. Da istražni postupci i rad Anketnog odbora ne raspravljaju o istom nivou odgovornosti (odgovornost roditelja napram odgovornosti državnih organa); B. Da ne raspravljaju o istom vremenskom aspektu događaja; i C. Da je Anketnom odboru izričito zabranjeno da sprovodi istražno-sudske radnje.
Dakle, tvrdnja da će se radom Anketnog odbora „ugroziti dokazi i svedočenja“ trostruko je netačna.
Važno je još jednom jasno naglasiti da se roditeljima nastradale dece u osnovnoj školi ne može ništa zameriti. Oni se, kao i svi građani, oslanjaju na pravne savete i upozorenja koje im daju njihovi advokati. U konkretnoj situaciji, sigurno je da je poverenje u advokate još čvršće i osetljivije nego što bi to inače bilo. Zbog čega su advokati rešili da svoje klijente dovedu u zabludu uveravajući ih da će rad Anketnog odbora dovesti u opasnost postupke koji su za njih izuzetno važni? Zbog čega su svoje klijente ostavili u ovom uverenju iako im je bilo poznato ili im je moralo biti poznato da Anketni odbor i sudski postupci imaju sasvim drugačije zadatke, kao i da je Anketnom odboru zabranjeno da vrši istražne i druge sudske radnje? Na to pitanje javnosti treba da odgovore advokati koji su tako nešto javno tvrdili i to još uvek čine.
Ukoliko do odgovora ne dođe ili ti odgovori ne budu dati uz dovoljno valjane argumente (koji prevazilaze one koji su netačni) ostaće utisak da su potpisnici molbe Narodnoj skupštini iz reda advokata na neprofesionalan i moralno sumnjiv način pokušali da izbegnu ispitivanje odgovornosti državnih organa i da su pokušali da konfrontiraju porodice žrtava sa svima onima koji traže istinu o okolnostima u kojima su nastradala deca i mladi 3. i 4. maja u Beogradu, Smederevu i Mladenovcu. Ta konfrontacija je suštinski (ili ako hoćete – filozofski) nemoguća, ali je iluzija o njoj upravo kreirana u srpskoj društveno-političkoj zbilji. U toj na silu konstruisanoj slici na strani žrtava je navodno samo državna vlast, koja skoro tri meseca tvrdi da njeni sistemi prevencije i odgovornosti nisu zakazali. Ta slika je tegobna, nasilna i toliko manipulativna da bi se mogla uzeti kao meta-slika protesta „Srbija protiv nasilja“.
Peščanik.net, 24.07.2023.
