Katarina Živanović
Milorad Komrakov, urednik informativnog programa RTS-a za vreme bombardovanja, vratio se posle dve decenije na male ekrane i to u jutarnji program novoformirane televizije Tanjug. Njegov povratak nije prošao nezapaženo, naprotiv, reakcije svakodnevno stižu.
Aktivistkinja za ljudska prava Aida Ćorović kaže za Danas da je šokirana ovom vešću, mada ne i iznenađena.
– Uostalom, šta drugo da se očekuje od onih koji su početkom 90-ih osmislili, finansirali, i sa bezbedne udaljenosti vodili ratove na prostorima bivše, zajedničke države. Šta da se očekuje od ljudi koji slave pravosnažno osuđenog ratnog zločinca, Ratka Mladića? Čovek koji je osuđen za najteži zločin je heroj za političke „elite“ koje danas uništavaju Srbiju. Ali, ne samo on. Presvučeni radikali gledaju da „operu“ biografiju svakog svog pajtosa koji ima krv na rukama. Svi oni koji su na bilo koji način sudelovali u zločinima prema Hrvatima, Bošnjacima, Albancima, ali, i prema Srbima, sada se izvlače ispod kamenja, i svi oni pokušavaju da nas ubede da je neko drugi odgovoran i kriv za najveća zlodela počinjena nakon Drugog svetskog rata – smatra Ćorović.
Ona dodaje da su ovakve odluke, dugoročno dobre, jer su na više načina priznavanje odgovornosti i krivice za počinjene zločine. Prema njenim rečima, upravo kroz vraćanje ovih ljudi u javnost Srbije, vlast nam poručuje: da, mi stojimo iza zločina 90-ih, ratni zločinci svih fela su naši heroji jer su „radili za našu stvar“ i da, mi bismo opet činili zločine, samo ako nam se za to ukaže prilika i pruži nova šansa.
Što se tiče Komrakova, dodaje, on je još jedan od opskurnih likova u nizu koga ova vlast struže „sa dna društvene kace“, i sa svojom biografijom „neće biti većeg poslušnika za ispiranje mozgova građana Srbije“.
– Mislim da je od izuzetne važnosti da se kaže da je odgovorna osoba koja je vlasnik/ca ove televizije, a ne bih umanjila i osećanje stida koje imam zbog Zorana Ostojića, koji nema nikakav problem da vodi i uređuje program sa čovekom koji je zločinac. Kratak je put koji je ovaj novinar prešao od opozicionog novinara (ja sam ga i upoznala u vreme herojskog perioda Studija B), do čankoliza i tračare za potrebe ove vlasti. Zaista mi nije jasno šta to mora da se desi čoveku da napravi takav pad u moralni ponor, ali, to neka se pita Ostojić i njemu slični, ako se više o bilo čemu pitaju – navodi Ćorović.
O samom Komrakovu nema šta da kaže, jer je, dodaje, najbolje o sebi rekao sam.
– Mnogi od nas ga se sećaju kao najgoreg ratnog huškača koji je kao urednik Dnevnika izjavljivao da „na snimku imamo jedan leš kao bombonica“ i koji je saučesnik u pogibiji svojih kolega. Istina, on je neku zatvorsku kaznu „odradio“, volela bih da se to desi i Aleksandru Vučiću, koji je u to vreme bio ministar informisanja i koji je, u to nema sumnje, znao da ce zgrada RTS biti bombardovana. Pošto je više nego jasno da sa saučesništvom u zločinu Vučić nema problem i da nikada nije pokazao ni trunku žaljenja za pogibiju ljudi čiji je vinovnik. Makar da neka vrsta pravde bude sprovedena, bila bi bar simbolična uteha za porodice poginulih radnika RTS-a – kaže naša sagovornica.
Upitana za stanje u današnjim medijima, Ćorović ocenjuje da je katastrofalno, i da za to postoji čitav spektar odgovornosti, ali, uvek i bez izuzetka (ne samo kada su mediji u pitanju), odgovornost leži na onome ko ima najviše moći, ko postavlja, bira urednike „i ko jednim telefonskim razgovorom komanduje šta će biti prikazano na nekom mediju“.