BEOGRAD, 27. februara 2024. (Beta) – U izveštaju Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) o izborima u Srbiji 17. decembra 2023. piše da je neophodno pokrenuti zakonodavne promene pre sledećih izbora „kroz inkluzivni konsultativni proces izgrađen na širokom političkom konsenzusu“ – preneli su danas televizija N1 i beogradski list „Danas“.
ODIHR ukazuje da su posmatrači primetili čestu prenatrpanost i proceduralne nedoslednosti na izborni dan, ističući potrebu za adekvatnom obukom i izbornih zvaničnika, i birača.
Primećeni su i slučajevi ozbiljnih nepravilnosti, uključujući kupovinu glasova i ubacivanje glasačkih listića u kutije, a da su mere za obezbeđivanje tajnosti glasanja bile nedovoljne što je u suprotnosti sa prethodnim preporukama ODIHR.
Posmatrači su primetili mnoge primere grupnog glasanja, slučajeve neprimerenog uticaja i neovlašćenog praćenja glasača, kao i fotografisanje listića.
„Brojanje glasova na biračkim mestima, i tabelarni prikaz rezultata su bili generalno efikasni, ali su proceduralne zaštitne mere bile nedosledno implementirane“, naveo je ODIHR u izveštaju.
Istaknuto je da su preliminarni rezultati glasanja brzo objavljeni onlajn, što je u skladu sa ranijim preporukama ODIHR.
Podseća se da je opozicija dan posle izbora ukazala na veliki broj neregularnosti, uključujući pritisak na birače, kupovinu glasova, kao i organizovano dovođenje glasača, organizujući svakodnevne proteste u Beogradu.
ODIHR je naveo da su „protesti uglavnom bili mirni, ali je 24. decembra došlo do nasilnih incidenata koji su doveli do hapšenja nekoliko demonstranata“.
U izveštaju piše da su lokalne izborne komisije primile 360, a republička 36 pritužbi na proceduru glasanja i rezltate, uglavnom uz zahtev za poništavanje glasanja, ali je većina tih pritužbi odbačena.
„Ako se rekonstituiše, međuagencijska radna grupa za koordinaciju i praćenje Sprovođenja preporuka za unapređenje izbornog procesa treba da deluje uz punu transparentnost, uz uključivanje relevantnih aktera, kao što je civilno društvo“, piše se u Izveštaju ODIHR.
Navedeno je da, kao što je prethodno već bilo preporučeno, treba obezbediti doslednu primenu procedura na dan izbora i poboljšati profesionalne kapacitete izborne administracije, da bi se standardizovana obavezna obuka mogla razmotriti za sve članove lokalnih izbornih komisija i biračkih odbora.
Uz to ODIHR poručuje da Republička izborna komisija treba da razvije i sprovede blagovremen, sveobuhvatan i ciljani program obuke i samih birača, uključujući njihova prava, sprečavanje grupnog glasanja i važnost tajnosti glasanja.
ODIHR ukazuje da bi „trebalo uzeti u obzir zabrinutost u vezi sa tačnošću biračkih spisaka i raditi na povećanju poverenja javnosti“ i da „treba razmotriti zakone, propise i prakse kako bi se omogućio pristup podacima o registraciji birača i olakšalo sprovođenje smislene revizije Jedinstvenog biračkog spiska, učešćem relevantnih činilaca, uključujući političke partije i civilno društvo, u skladu sa standardima zaštite podataka“.
Celokupna kampanja, u kojoj je dominirao aktuelni predsednik Aleksandar Vučić, bila je „okarakterisana oštrijom polarizacijom, agresivnom retorikom, ličnom diskreditacijom, verbalnim zlostavljanjem i zapaljivom retorikom“ – konstatuje ODIHR.
Sloboda izražavanja i okupljanja uglavnom su poštovane u kampanji i na izborima, a biračima je dat izbor između istinskih političkih alternativa, dok je bilo slučajeva pritiska na zaposlene u javnom sektoru, zloupotrebe javnih resursa i šema za podsticanje birača što je izaziva zabrinutost u pogledu“mogućnosti glasača da naprave izbor bez nepotrebnog pritiska“.
Uprkos zakonodavnim izmenama kojima se produžava zabrana funkcionerske kampanje uoči izbora, ostala je široka i neprikladna prednost koju su javni zvaničnici, a koji nisu kandidati, koristili da promovišu vladine projekte.
Ukupno, na izborima se „teren nagnuo na jednu stranu“ i „zamaglio liniju između države i stranke, što je u suprotnosti sa međunarodnim standardima i stavom 5.4 OEBS-a iz Кopenhagena iz 1990“.
U izvešaju piše da su u vreme izbora bili sve jači polarizacija i snažan uticaj vlasti na većinu medija. ODIHR navodi da je njegova misija EOM dobila mnoge izveštaje o tome da su kritički novinari bili izloženi uvredama i verbalnim napadima državnih funkcionera i provladinih medija, kao i autocenzuri i da su mnogi sagovornici Misije ODIHR primetili „kulturu nekažnjavanja takvih radnji“.
Svi nacionalni kanali su pratili aktivnosti kampanje u skladu sa zakonom, ali je programima većine dominiralo pozitivno predstavljanje predsednika i vladajuće partije što je dodatno produbilo nejednake uslove – konstatuje ODIHR.
U izveštaju piše i da je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) „zadržalo izrazito pasivan pristup u regulisanju ponašanja medija tokom kampanje“.
