BEOGRAD, 2. februara 2024. (Beta) – Oklevanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se pridruži EU na svetskoj sceni ili njenim demokratskim procesima predstavlja rizik ne samo za evropski projekat proširenja, već bi moglo da oslabi i sposobnost EU da pojača bezbednost u svom istočnom susedstvu, ocenila je saradnica Evropskog saveta za spoljne poslove (ECFR) Andželika Vaskoto.
U autorskom tekstu „Zaostajanje u Beogradu: Stanje evropske budućnosti Srbije“ Vaskoto navodi da neuspeh da se posreduje i podstakne demokratski oporavak u Srbiji može da napravi više mesta za političke manevre trećih zemalja gurajući zemlju dalje od njenih zapadnih suseda, prenosi Dnevni evropski servis agencije Beta.
Vaskoto piše da su poslednjih godina Rusija, Kina i zemlje Persijskog zaliva preuzele značajan prostor u političkoj areni Srbije i, ako Srbija nastavi da se okreće takvim akterima, EU može da izgubi srpsku ekonomiju.
To bi moglo da šteti i Srbiji jer, iako se čini da su grantovi i finansijska podrška EU povezani sa politikom, ni sredstva iz trećih zemalja nisu manje povezana sa obavezama ili zavisnošću.
Konačno, pogoršavanje političkih prava, uključujući upotrebu policije za smirivanje protesta i zastrašivanje novinara, i zatvaranje demonstranata mogu da doprinesu odlasku još većeg broja građana iz zemlje, što nije dobro ni za Srbiju, zbog smanjenja radne snage, ni za Evropu čiji lideri nastoje da spuste broj migranata.
Međutim, piše Vaskoto, nastavak procesa pristupanja Srbije EU, uprkos trenutnoj situaciji, mogao bi da ima veliku političku cenu. EU naime rizikuje da uveze još jednog (premijera Mađarske Viktora) Orbana i da dodatno potkopa sprovođenje vladavine prava, medijskih sloboda i demokratskih standarda.
Prema oceni analitičarke, EU još nije izgubila Srbiju zbog iliberalizma i Brisel treba da se fokusira na pronalaženje efikasnijeg načina komunikacije sa liberalnim političkim akterima u Srbiji kako bi se predstavila kao referentna demokratska i spoljnopolitička tačka na čiju se podršku može računati.
„Iako se čini da Vučić nije posebno zainteresovan za uspostavljanje autentičnog odnosa sa EU, posredovanje preko manje tvrdokornih srpskih političara bilo bi više strateško i potencijalno bi otvorilo više vrata za tražene reforme“, navela je Vaskoto.
Kako je dodala, EU treba da bude spremna i da reaguje oko Kosova i podrži bilateralno rešenje.
„Evropljani treba pažljivo da prate demokratsku situaciju u Srbiji i budu spremni da preduzemu jasne akcije u slučaju dalje nestabilnosti ostajući čvrsti oko posledica koje bi to imalo za proces pristupanja Srbije EU“, istakla je Vaskoto.
Ona je ukazala na suštinski značaj očuvanja unutrašnje snage i zajedničkih političkih vizija i dodala da su zbog toga važni efikasniji kanali posredovanja i snažnija podrška reformama uz čvrst stav EU o posledicama iliberalnog ponašanja, što bi doprinelo stvarnijoj usklađenosti Beograda i Brisela.
Pokazivanje solidarnosti i solidnosti (EU) manje tvrdokornim političkim akterima može da bude ključno za veći pluralizam političkih procesa u Srbiji, zaključila je Vaskoto.
