ZAGREB, 27. decembra 2023. (Beta) – Priča o izbornim nepravilnostima u Srbiji zatvorena je do sledećih izbora, što se tiče Evropske unije, ocenjuje danas hrvatski Jutarnji list i ističe da predsednik Aleksandar Vučić ima veliku podršku EU.
Kada se analizira diplomatski sročena izjava EU o izborima u Srbiji, zaključak je da treba istražiti primedbe i da one moraju da budu uzete u obzir da se slične stvari ne bi dogodile na idućim izborima, navodi se u tekstu dugogodišnjeg dopisnika Jutarnjeg lista iz Brisela Augustina Palokaja.
Uz to, dodaje se, sadašnja vlast u Srbiji ima veliku podršku EU, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je „lični Vučićev prijatelj“, a kancelarije komesara za proširenje Olivera Varhejija i šefa evropske diplomatije Žozepa Borela „ponašaju se kao da su produžene ambasade Srbije“.
U tekstu se ocenjuje da se izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik ponaša „kao izvestilac vlade Srbije“, i ukazuje da je licemerno ponašanje Evropske narodne partije, budući da je Vučićeva Srpska napredna stranka njen pridruženi član, dok nema mesta za stranku Fides mađarskog premijera Viktora Orbana.
„Vučić može bez problema da optužuje ‘zapadne službe’ za izazivanje nemira u Srbiji, jer to dobro prolazi u javnosti, a zapadne zemlje mu to neće zameriti“, navodi se.
Dodaje se da je paradoksalno da EU sada „pokušava da sazna da li je Vučić rekao ruskim službama da Zapad želi da izazove ‘Majdan’ u Srbiji, kako je kazao ambasador Rusije (u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko) ili su ruske službe to rekle srpskoj vladi, kao što kaže premijerka (Ana Brnabić)“.
Takođe se ukazuje da bi za EU „problem svejedno trebalo da bude spoznaja da i posle svega postoji bliska saradnja ruskih službi i vlade Srbije“.
U tekstu se ističe da srpska opozicija nije u lakoj poziciji jer vlada ima podršku i američkog ambasadora Kristofera Hila, čija je nedavna izjava u jednoj raspravi u Briselu, da Srbija „čini jako puno za Ukrajinu, ali da o tome ne treba preglasno govoriti“, prošla nezapaženo u Srbiji.
„Podrška koju Vučić ima na Zapadu, ponekad i divljenje, čine situaciju u Srbiji neuporedivom i s ‘Majdanom’ u Ukrajini i sa svrgavanjem Slobodana Miloševića na protestima u oktobru 2000. godine“, navodi se u tekstu, uz zaključak da bi ta dva događaja imala pozitivnu konotaciju u Srbiji da je ona iskreno orijentisana prema EU.
