Svetislav Basara
Na visokom trećem mestu prošlonedeljne top liste srpskih pičvajza, ushićenosti, ibretenija i moralnih panika – odmah iza afere „parizer“ i dočeka košarkaša – našla se afera „Sergej i Mile u Splitu“; bespredmetno ju je prepričavati. I regionalni vrapci napamet znaju šta je bilo.
Samo, šta je tu bila vest? Srpskohrvatske novindžije nikako da shvate da bi u datom slučaju – a po principu nije vest da je pas ujeo čoveka, nego da je čovek ujeo psa – udarna vest bila da su Sergej i Mile otišli na plažu na kojoj je dozvoljeno dovoditi pse, okupali se, popili po pivo i otišli ća.
Sergej, međutim, ne bi bio Sergej kad bi takva vest bila moguća. Ali takva vest nije moguća, jer da je moguća, Sergej ne bi bio veliki umetnik, niti bi bio slobodna ličnost.
Moj omiljeni nemački klasični filozof Šeling svojevremeno je pisao, citiram: „Sloboda je u protivurečnosti sa sistemom“. Da li to znači da je Šeling bio nekakav anarhista i pustahija – daleko od toga, bio je čovek sistema – samo je hteo da kaže da sloboda podrazumeva povremene sukobe sa sistemom i normama.
Nema slobode bez pogrešnih odluka i katastrofalnih izbora, to će vam, ako nije zaboravio gradivo, reći i Porfirije. Adam, naime, nije morao da okusi plod s drveta poznanja dobra i zla – to bi bila nužnost – ali slobode ne bi bilo da se Adam nije drznuo da ga kuša. Posle je, doduše, umro smrću – koju je i nama preneo ko božemeprosti triper – ali jbg, sloboda se skupo plaća, zato je tako malo ima.
Idemo dalje. Da li bi Šeling sa odobravanjem gledao na Sergejev splitski pičvajz? Decidirano – ne. Da li možda ja taj pičvajz gledam sa odobravanjem? Resolutno – jok. Ali kvaka je u tome što Sergeju puca qwrz što Šeling i ja ne odobravamo njegov postupak. Tačka.
Budalasto je – iako je delimično tačno – pisati „nadobudan“, „slavan“, „ima puno para pa pravi sranja“. Sergeja znam od malih i mogu posvedočiti da je isto ovako drzak, impulsivan i neobuzdan bio u prvom razredu gimnazije, samo mu je operativni radijus bio mnogo uži – da ne kažem baš užički – a mogućnosti ograničenije.
Idemo još dalje. Rekoh već da ne odobravam Sergejev splitski performans – pogotovo ne odobravam što je uopšte išao na plažu – ali mi savršeno puca qwrz što je napušavao splitske komunalne milicajce i prepičkavao se sa splitskim općinskim dužnosnicima. Kakav je to Big Deal. Napravio prekršaj, platio kaznu.
Sve bi to bilo OK da Sergej po povratku u otadžbinu – u kojoj takođe često pravi pičvajze i u kojoj ga takođe apse i globe – nije posegnuo za srpskim seljačkim imaginarijumom i počeo u pravcu Splita odašiljati tvitove o Francetićima (tko the fuck is taj), prasećim glavama, crnim majicama uniformama, Lori i sl.
To dibidus ne „odobravam“. To već nije proširivanje granica slobode bez obzira na cenu i utisak, nego vraćanje na stari put srpskih grešnika kojima su ustaše, Vatikan i Kominterna (koja je pala u zasenak) izgovor za sve. Da skratim. Nije sranje ono što je Sergej uradio u Splitu – to je prekršaj – sranje je što se osrao po dobronamernom Anti Tomiću, s kojim je drugovao.
Kurir
