O značaju martovskih datuma za srpsko društvo iz bliže i dalje istorije, posebno novijih koji su značajno uticali na naše živote, u emisiji Otvoreni ekran novosadskog TV Kanala 9, govorio je predsednik Građanskog demokratskog foruma Zoran Vuletić.
Vuletić je rekao da svi „martovski događaji“ imaju jedan zajednički sadržalac – propalu politiku, pogubnu za Srbiju koja nas je dovela u ovaj ćorsokak u kojem danas živimo. Predsednik GDF je rekao da je srpsko društvo nesnađeno, da tumara i da ne zna šta mo se događa.
„Kao društvo nismo u mogućnosti da donesemo nijednu racionalnu odluku koja je u interesu naše dece i našem ličnom interesu, koja će da uvaži svest i vreme u kojem živimo i da našoj deci otvorimo perspektivu i budućnost. Najznačajnija i najtragičnija stvar koja se desila je atentat na premijera Zorana Đinđića 12. marta. Ta vlada je počela sa radom 25. januara 2001. godine i traala je samo dve godine i ta vlada je više učinila za Srbiju nego sve vlade zajedno u Srbiji za poslednjih sto godina“.
Kao najznačajnije Vuletić navodi nedvosmisleno i jasno opredeljenje Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji, što je podrazumevalo donošenje svih politika i političkih odluka koje su na tom putu prepreke da bismo tamo što pre došli. Ta vlada nije manipulisala sa evropskim vrednostima kao što su to radile sve druge. „Za samo dve godine otpočete su reforme na svim nivoima, započela (najteže) saradnju sa Haškim trbunalom, predala je Slobodana Miloševića Haškom tribunalu.
To je, kaže Vuletić, bio jasan signal okruženju i najbolji korak ka pomirenju i konačnom miru sa Bosnom i Hercegovinom, sa Kosovom i sa Hrvatskom, državama sa kojima smo ratovali prethodnih deset godina. „Ne postoji bolji korak nego taj!“
„O ekonomskim reformama da ne govorimo. Zatekli su (Vlada Zorana Đinđića – p. D. B.) devastiranu i razorenu državu iz devedesetih godina koja je služila za pljačkanje i za bogaćenje i za finansiranje ratova. Setimo se kantica sa benzinom, opljačkane stare devizne štednje, potpuno opljačkanog penzionog fonda, pljačkaške privatizacije, Jezde i Dafine (piramidalne banke), inflacije koja je bila u milijardama… Svi se toga sećaju ali ne žele da kažu“.
Zna se da Aleksandar Vučić najveći problem ima sa Đinđićevom vladom i sa Đinđićevim tekovinama. Đinđićeva politika i dalje živi, čak ni Vojislav Šešelj više ne sme da ga osporava, da ne govorim o drugim političarima u Srbiji koji su antievropski opredeljeni.
Vuletić je akcentovao ponašanje Vuka Jeremića i Borisa Tadića. „Ovo što oni danas rade, ovih mesec-dva dana, jeremić i mnogo duže (od početka), oni su izrazito entievropski političari, rade protiv članstva Srbije u EU…“
Govorio je i o najnovijem Tadićevom „otkriću“, o pritiscima dok je bio na molitvenom doručku u Stejt departmentu, da prenese Đinđiću da neke stvari ne mogu da idu onako kako ih je Đinđić naumio. I on je posle toga ubijen, rekao je Vuletić sa aluzijama da je bivši predsednik (Tadić) navodio priču da su bivšeg premijera ubili Amerikanci. „Samo je falilo da doda kao Boža Prelević, ovu udbašku kampanju – sa trećim metkom! Da bude kompletan galimatijas“.
„Za Aleksandra Vučića ne može da se kaže da vuče Srbiju u Evropu, jer preko svojih medija koje kontroliše sve zapadne zemlje i SAD proglašava za najveće srpske neprijatelje, koji žele da nas unište, koji nas ucenjuju, koji su nas bombardovali da bi nam oteli deo teritorije…“
O Šešelju „kao Vučićevom glavnom glasnogovorniku“, o „desno orijentisanoj opoziciji koja ne znači ništa“, o opoziciji koja hoće „zamrznuti konflikt“, za koju Vuletić nije siguran „da li samo s tim kalkulišu ili su organski nacionalisti. Ipak jesu, organski nacionalisti!“
O mirovnom planu za Kosovo, o odbrani politike Slobodana Miloševića (odbijanje Plana Z-4), o tome da su Šešelj i Milošević Kosovo izgubili svojom zlom politikom od devedesetih, o kapitulaciji Srbije u Kumanovu, o Vučiću kao desetogodišnjem taocu sopstvene politike i sopstvene propagande…
D. B.
Više u video snimku emisije TV Kanala 9
