петак, новембар 22, 2024

Rada Trajković: U ministarstvima sile ljudi koji će braniti Vučića i kartel, a ne državu

Slične objave

Podeli

L. Valtner

Vlada je sastavljena iz dva dela. Mislim da je u ministarstvima sile policiji, odbrani i u BIA tvrda struja ljudi koji su u dobroj meri povezani i sa, rekla bih, kriminalnim klanovima. Oni će biti spremni ne da brane državu, nego Vučića, politiku i strateško opredeljenje koje će im sačuvati te veze i taj kartel. Drugi deo vlade je šarada, neka Evropa, ljudska prava, ekologija…. Ali onaj prvi deo će biti opasan i nedobronameran po nas građane, kaže za Danas Rada Trajković, predsednica nevladine organizacije Evropski pokret Srba sa Kosova, komentarišući novu vladu Srbije.

Kako vidite zaustavljanje zamenika kosovskog premijera kojeg je u četvrtak policija u Srbiji zaustavila jer nije mogla da njemu i delegaciji garantuje bezbednost na skupu u Beogradu?

– Žao mi je što smo propustili šansu da na javnoj tribini čujemo šta to ima da kaže liderstvo u Prištini, s obzirom na to da je Bisljimi vrlo blizak Kurtiju. I ne mislim da je nežan prema Srbima u svojim razmiljanjima. Ali kroz te zajedničke skupove morali bi da se menjaju. Petković je tog dana već najavio da mora da napusti Kosovo jer su mu uskratili mesta koja su mu odborili da poseti. Tada sam znala da Bisljimi neće stići samo nisam znala dokle će doći, ali sam svakako znala da će biti zaustavljen i da je to priprema za nešto što nije dobro. A volela sam da dođe u Beograd i da pred mnogo ljudi kaže zaista šta on misli o Srbima koji žive dole. Da li ih oni doživaljavaju kao ljude, a ne da priča o tome šta je albanski projekat. Svi mi znamo šta su projekti Albanaca, ali ne znamo šta je šansa za Srbe da opstanu na tom prostoru. Svako na otvorenoj tribini malo mora da usklađuje svoje razmišljanje. Drugačije je kad Kurti okupi njegove, drugačije je kad dođu predstavnici međunarodne zajednice sa njima i drugo je kada su tu prisutni Srbi, Hrvati, međunarodni predstvnici. Tu se polako i oni tešu u svojoj retorici i obavezama prema Srbima. Usamljeni ljudi su uvek najveći problem.

Kakva je situacija Kosovu pred istek roka za preregistaciju vozila?

– Mogu vam reči da je strah kod ljudi normalan. Sa jedne strane imamo gospodina Kurtija koji godinama radi na projektu oduzimanja prava Srba i to je nešto kod svih Srba na KiM izaziva strah. S druge strane imate vlast u Beogradu koja je celu svoju strategiju odbrane Kosova bukvalno svela na projekat tablica što je žalosno. Imate i realnost. Srbi sa severa Kosova ne samo što ne smeju, već veliki dao njih nIje ni spreman da menja tablice. Tablice nisu u njihovim rukama. Nije to njihova odluka. Oni su još uvek ljudi koji imaju poslodavca u Beogradu i ponašaju se odgovorno prema njemu. Onoga trenutka kada međunarodna zajednica, Kurti i Vučić ozbiljno sednu i naprave dogovor pre svega sa Beogradom, tablice će se promeniti. Kada Beograd bude odlučio da Srbima sa severa više ne izdaje tablice i ne produžava registraciju tih tablica problem će biti rešen. Jer registraciju i sve administrativne potrebe vozila Srbi obavljaju u ostatku Srbije, ne na Kosovu.

Da li su do tada Srbi spremni na demokratski otpor i blokadu puteva kako poručuju iz Srpske liste?

– Narod je spreman. To je kontrolisan narod. To nije njegova dobra volja da izlazi na ulice. To je prosto naredba. Ali postoji realnost i liderstvo u Prištini to mora da shvati, da dok nema relaksiranu situaciju na severu Kosova, neće moći da implementira svoje odluke jer će naići na otpor ljudi. Deo njih se doživljava i kao paravojna formacije, pa mogu naići i na oružani sukob, a to može rezultirati i stradanjem organa koji budu došli da to implementiraju. U ozbiljnoj smo situaciji i zato ozbiljni ljudi moraju to da shvate. Jedan ili dva pucnja, jedna ili dva mrtva mogu dovesti do mnogo žešćih sukoba koji će dovesto do nesreće za sve stanovnike Kosova, bez obzira da li su Albanci ili Srbi i uzdrmati region. S tim što se non-stop govori o paravojnim srpskim formacijama, a ne govori se da se istovremeno pripremaju paravojne formacije Albanaca od pripadnika OVK.

Da li se zbog toga može očekivati da će Kurti pod pritiskom Zapada ipak u poslednjem trenutku prihvatiti produženje roka za 10 meseci?

– S obzirom na to da Kurti nije bio direktno učesnik rata i da je ipak bio sačuvan od osećaja rata na svojoj koži, jer je bio je u zatvoru i doživeo drugu vrstu stradanja, ali je bio u prostoru gde mu se garantuje život, ne znam koliko je odgovoran da shvati u kakvom problem uvlači ceo region. Toliko su se od dana kada je Rusija izvršila agresiju nad Ukrajinom, uživeli u položaj Ukrajine i zaigrali na kartu da će kapitalizovati podršku Zapada računajući da su Srbja i Srbi na gubitničkoj strani. Oni ne polaze od interesa sopstvenog naroda, koji je takođe uplašen od rata i osvete mlađih ljudi u Srbiji za ono što su doživeli posle ulaska OVK na Kosovo. Prosto vri iznad Kosova ta želja jednih pa drugih za osvetom i to me plaši.

Koje Vi rešenje vidite?

– Za mene je to dogovor sa Beogradom da se polako, kako bude isticao rok za preregistraciju vozila koja se obavlja u ostatku Srbije a ne na Kosovu, ne dozvoli mogućnosti registracije kola sa problematičnim tablicama. Problem je i u tome što Priština izbegava da Beograd ima aktivno učešće u saradnji sa Srbima na Kosovu i njegov uticaj na stabilizaciju Kosova. Bez toga je mir na Kosovu prosto nemoguć.

Kako vidite ponašanje SAD i EU čiji su predstavnici proteklih nedelja bili i u Beogradu i u Prištini?

– Ne mislim da postoji potpuni konsenzus između jednih i drugih. Taj dualizam i različita metodologija u rešavanju problema i različita rešenja je nešto što osetite. Kurti u poslednje vreme hoće da kaže da uticaj Amerike na Kosovu nije tako snažan kao pre, jer je veliki broj Albanaca je otišao u Nemačku i njihova deca i porodice se jezički i kulturološki udaljavju od Amerike. Kroz izjave i rad, mi iskusni, osećamo promovisanje duplih vrednosti. Možda bih za Osmanijevu rekla da je više proamerički, a Kurti više liči da je pronemački orijentisan, mada ne mogu da tvrdim.

Kako se razlikuju pristupi SAD i Nemačke, odnosno EU?

– Politika Amerike je ista i nema razloga, jer je velesila, da jedno govori, drgo radi a treće misli. Zvanična politika je to što kažu, kada traže nešto to je to, za njih je Kosovo završnea stvar, ali su ipak spremni da daju vreme. Rekla bih da je kod njih prioritet bezbednost, a to je NATO. EU bi više želela politička rešenja a ne vojna. Kada bi imali vojno rešenje, oni bi smatrali da su svi pod NATO i da nemaju šta tu da brinu. Da li neko zaista misli da će Amerika da da podelu, a ima NATO na celoj terotoriji Kosova. To nema teorije. Oni će snažniju autonomiju dati jedino ako smo mi kao država Srbija u NATO, jer je to prostor koji oni kontrolišu. Tada imamo šansu i da vratimo svoje vojnike na Kosovo. Sve bivše države Jugoslavije imaju svoju vojsku na Kosovu. Kada vidite te vojnike vi kao Srbi se osećate bezbednije. (Dnevni list Danas)