PODGORICA, 10. marta 2022. – U hotelu koji nosi ime glavnog grada Crne Gore sinoć je održana tribina na temu „Kuda idu Srbija i Crna Gora, na kojoj su govorili predstavnici Građanske inicijative 21. maj Branko Baletić i Rade Bojović, predsednik Građanskog demokratskog foruma Zoran Vuletić, potpredsednik Rade Veljanovski i član Političkog saveta GDF Jovan Komšić.
„Crna Gora je nama susedna prijateljska država“, rekao je na početku tribine Zoran Vuletić i naglasio da GI 21. maj i GDF imaju partnerski odnos. „Isto tako doživljavamo i zemlje u okruženju, bolje reći susede. Za nas Banjaluka nije glavni grad i želimo uzdignute glave da odemo ne samo u Podgoricu nego i u Sarejevo, Prištinu i Zagre…“
Vuletić je rekao da se u Srbiji živi „u danima mrmota“ i posebno se osvrnuo na dva primera. U jednom je profesorka na času građanskog vaspitanja u gimnaziji na Zvezdari đcima (šesnaestogodišnjacima) govorila o situaciji u Ukrajini i u priči malo „navijala“ za napadnutu zemlju. Na kraju su (19:1) ipak pobedili proruski stavovi, podržana je ruska agresija. Drugi primer iz iste škole, kaže Vuletić, govori o tome da je profesorica engleskog jezika tvrdila deci da je Draža Mihailović „taj pravi antifašista“ čiju sliku ima na privesku lančića. I odmah su je pitali gde može da se nabavi takav privezak.
„To se formira u porodici“, naveo je Vuletić i nakon toga se osvrnuo na srpske medije na kojima (TV Hepi) govore Veselin Šljivančanin i Dragoslav Bokan, a govorio je i o beogradskim muralima na kojima su pored ratnog zločinca Ratka Mladića i Draža Mihailović i Vladimir Putin. Sve to, rekao je Vuletić, govori da je zvaničan stav Srbije – sav besmisao politike poslednjih dvadeset godina.
Da se Srbija teško oslobađa retorike devedesetih godina prošlog veka govorio je i Rade Veljanovski. On ne veruje da će izbori u aprili bilo šta promeniti u Srbiji i podsetio na blisku prošlost – dolazak Slobodana Miloševića na vlast i rušenje Ivana Stambolića. Za njega se raspad bivše zajedničke zemlje „desio onog dana kada su se pred Vukovarom zajedno postrojili vojnici JNA sa petokrakom i Arkanova i Šešeljeva paravojska sa kokardama“.
Veljanvski se rekao da vlasti u Srbiji godinama ne žele da reše kosovsko pitanje, iako je Kosovo, kao što je rekao predsednik SANU Vladimir Kostić i de fakto i de jure davno otišlo iz Srbije.
Bivši profesor političke sociologije iz Novog Sada, Jovan Komšić rekao je da je srpsko društvo „teško za demokratiju“, navodeći da se u jednom trenutku bio angažovao u politici. „Zauzimao sam se za autonomiju Vojvodine i prošao sam kao bos po trnju.
Komšić je istakao pogubno shvatanja srpskih prvaka i javnosti zbog stava „Čija regija – njegova i religija“, ali da se valja boriti za građansko društvo, kako u Srbiji tako i u Crnoj Gori.
Profesor Branko Baletić je podsetio na naslov tribine „Kuda idu Srbija i Crna Gora“ i slikovito pojasnio na šta mu naliče, najpre Rusija („stari raspadnuti autobus sa koga otpadaju delovi a iz njega se čuje svirka i esma“), potom i Srbija i Crna Gora, zemlje koje „voze u rikvers“. On ne krije da ga je užasnulo nedavno pevanje drupe crnogorskih mladić i devojaka „Ubij Hrvata da Šiptar nema brata“ i konstatovao da se Crna Gora ipak „suočila sa sa realnošću“ što on zove „veliki tresak“,
Ne znam koliko će sve ovo da traje i kako će da azvrši, ali ubeđen sam, rekao je Baletić, da će da završi „padom kosovskog zida“.
„Dok postoje u Srbiji ljudi okupljeni oko Građanskog demokratskog foruma – ima nade i za Srbiju“, rekao je Rade Bojović, akcentujući da živimo u tmurnim vremenima, pogotovo što jedna velika sila „ulazi u fazu samodestrukcije. On je rekao i da nam svima Ukrajina „daje mogućnost da preuredimo politike“.
D. B.
