Snežana Čongradin
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, naveliko prepoznat širom sveta kao autokratski vladar, među najkorumpiranijim na evropskom tlu, prema postojećim i lako dostupnim izveštajima međunarodnih organizacija, koje se bave merenjima takvih nakaradnosti, preciznije, nesreće građana kojima lopovski režima vladaju, istakao se ponovo u punom „sjaju“, pre dva dana, tokom proslave Dana državnosti naše države.
Kako samo on ume, dokazanim i već duboko definisanim i prepoznatljivim metodama, tokom svoje trodecenijske političke karijere, stepen skandala koji je izazvao davanjem odlikovanja predstavnicima najtamnijih i najzločinačkijih, a time i najlopovskijih, nikada lustriranih i kažnjenih spodoba u modernijoj istoriji Srbije, Aleksandar Vučić pomerio je, koliko god je to delovala nemoguće, granice u promociji i veličanju ljudi i situacija kojih bi se stideo i najneupućeniji, nepostojeće naivan i nezainteresovan čovek, spoljni posmatrač ovdašnjih društvenih prilika.
Osim što je u javnost vratio jednog od najčuvenijeg među osumnjičenima za pedofiliju, pod zvonom „naše“ Srpske pravoslavne crkve – Pahomija, odlikovao je i monstrume, osvedočene podstrekivače i podržavatelje ratnih zločina, inspiratore na svirepa ubistava civila, tokom rata devedesetih na prostoru bivše Jugoslavije, samo zbog toga što su se rodili u drugačijem nacionalnom i verskom okruženju – Gojka Đoga.
Da li holivudski glumac Džoni Dep, sa stanovišta javnog interesa i opšte koristi i dobra, kao odlikovana Vučićeva ličnost zavređuje više pažnje od gore navedenih, nepotrebno je dovoditi u pitanje.
Polemika o tome da li je glumčev fizički izgled dostojan opisa tipičnog konzumenta srpskih ćevapa i rakije, uz podsmeh zbog naklonosti i pristanku da od Vučića primi orden, razume se, uvredljivo je prema žrtvama osumnjičenih i osvedočenih, odabranih i ordenima okićenih, počinitelja najgorih zlodela – od osumnjičenih za silovanje dece pod okriljem Crkve, u mantiji, do podstrekivača i direktnih ratnih zločinaca, koji su od prekjuče označeni prvim stepenom zaslužnih građana naše države.
„Šta je tu čudno?“; „Zar se moglo očekivati nešto drugo?“; „S obzirom na to dodeljuje ordenje, nije iznenađujuće“… Uglavnom su građani, svesni da je Vučić naširoko nasmejan uručio Sretenjski orden prvog stepena vladici Pahomiju, za manastir Sveti Prohor Pčinjski, reagovali na tu scenu koja neoštećenom i nenapaćenom vidu i razumu deluje gotovo nadrealno u svojoj nakaradnosti.
Reč je o, podsetimo, osumnjičenom u dva navrata za seksualno nasilje nad decom, najpre nad decom od 14, a potom i 16 godina. Vladika vranjski, Pahomije, običnog, ljudskog imena, nimalo manje neljudskog, Tomislav Gačić, izvukao se čak i bez suđenja za prvobitne optužbe, jer je sud 2006. godine odbacio slučajeve iz perioda 1999-2002. godine kao zastarele. Čak je i Vrhovni sud ispostavio nalaz da prvostepeni sud nije sproveo suđenje u razumnom roku, usled čega je došlo do zastarelosti gonjenja u odnosu na dva od četiri krivična dela. Optužbe druga dva dečaka su odbačene zbog navodnog nedostatka dokaza.
Vrag, međutim, Tomislavu Gačiću, čuvenom Pahomiju, nije dao mira, pa je opet, 2013. godine suočen sa optužbama za seksualno nasilje nad decom, pod okriljem i zaštitom titule koju nosi još od 1992. godine – vladika vranjski. I taj slučaj ostao je neprocesuiran, a novi skandal „izleteo“ je u medije oktobra 2019. godine, jer je pronađen izgubljen Pahomijev mobilni telefon „sa eksplicitnim neprimerenim sadržajima“.
Ove zime, 2022. godine, Pahomije je na pozornici namenjene za zaslužne građane, hrabre i požrtvovane, buduće uzore „našoj deci“, primio orden od „našeg“ predsednika, predsednika Srbije – Aleksandra Vučića.
Razume se, Pahomije za ovu poslednju nakaradnost ne snosi odgovornost, snosi je predsednik države toliko bolesnog i nasiljem prema najslabijima i najugroženijima obuzetog uma da je ordenjem isto tako okitio Noga, čuvenog i po sledećem transkriptu presretnutog razgovora sa osuđenim ratnim zločincem i monstrumom Radovanom Karadžićem 12. oktobra 1991. godine.
„Kakvi više pregovori, čujem da si sinoć briljirao mogu ti reći. Kažu alal vera“, deo je presretnutog telefonskog razgovora koji je pisac Gojko Đogo vodio sa Radovanom Karadžićem, na šta mu je Karadžić kazao da se Bošnjaci spremaju za rat već naredne nedelje.
„Gdje će on ratovat, gdje on misli, u Sarajevu da otvori rat, jel on lud čovjek. Ja mislim njih upravo, ako otvore rat treba stući do koljena!“, rekao je Đogo, da bi Karadžić dodao da će „nestati s lica zemlje“.
„Oni moraju da znaju da oko Sarajeva ima 20.000 naoružanih Srba. Sarajevo će biti karakazan u kojem će izginuti 300.000 muslimana“, rekao je Karadžić, jer „nemaju šanse“ protiv 300.000 Srba, koji imaju podršku, vojsku i želju da se „bore do posljednjeg“.
„To treba sve pobiti. Sve pobiti“, odgovorio je Đogo.
Dodajmo da je za to vreme naš predsednik, Aleksandar Vučić, ovaj što je napredovao do toga da bira heroje „među nama“ za odlikovanja, u svojstvu potrčka, takođe, osuđenog ratnog zločinca, Vojislava Šešelja, pozirao sa mitraljezom na brdima oko Sarajeva, odakle su srpske snage ubijale sve što se mrdne pune četiri godine.
Ludak do ludaka – bolesnik do bolesnika. Opasni ljudi i njihovo ordenje iz pakla, obeležili su, u uživo prenosu, Dan državnosti Srbije, tog februara. 2022. godine…
