ZAGREB, 16. septembra 2021. (Beta) – Predsednik Crne Gore Milo Đukanović boravi u dvodnevnoj poseti Hrvatskoj. On je posle susreta sa hrvatskim predsednikom Zoranom Milanovićem izjavio da su nedavna dešavanja na Cetinju pokazala da Crna Gora „nema vladu koja štiti nacionalne interese“.
„Nemamo vladu koja štiti nacionalne interese i moramo se postarati da je dobijemo“. Na pitanje ima li za to podršku međunarodne zajednice (budući da su i Milanović i on na konferenciji za novinare upozorili da region nema pažnju međunarodne zajednice) Đukanović je rekao da je najvažnije pitanje „da li sazreva svijest u unutrašnjoj javnosti“.
On je rekao da je priznanjem rezultata izbora u Crnoj Gori prošle godine pokazao da poštuje volju građana, ali da je posle godinu dana iskustva u funkcionisanju nove vlade vidljivo da su svi rezultati negativni, da se Crna Gora vratila unatrag i da nije svaka promena, promena nabolje.
Đukanović smatra da bi bilo blagotvorno da dođe do promene vlasti i da se Crna Gora sačuva na koloseku evropskih integracija. Istakao je značaj podrške Hrvatske na njenom crnogorskom evropskom putu da je evropska i evroatlanska budućnost regiona jednaka stabilnosti regiona. „Ne vjerujemo da je moguća stabilnost bez jasne i dogledne evropske perspektive“, rekao je crnogorski predsednik i upozorio na „deficit pažnje s najvažnijih europskih političkih adresa“.
„Tamo gde izostaje očekivana pažnja i inicijativa onoga ko inicijativu treba dati, nastanjuju se interesi drugih, zemalja koje nastupaju s vrednosnih platformi suprotstavljenih evropskoj platformi“, ocenio je Đukanović i u tom kontekstu pomenuo interese Rusije na području regiona zapadnog Balkana. On je rekao da se ponovo čuju retrogadne poruke i „opet se plasira iluzija da na zapadnom Balkanu nije moguća multietnička demokratija i da je vreme za stvaranje uvećanih nacionalno i verski homogenih država“.
„Pokušavamo da odbranimo ono što je tekovina moderne Crne Gore. Ponosni smo na tekovinu građanske, sekularne države, društva koje uzbrzano usvaja evropski sistem vrijednosti“, istakao je crnogorski predsednik i dodao da je građanski i sekularni identitet Crne Gore napadnut servilnošću aktualne vlade pred centrima velikodržavnog idealizma u Beogradu.
Upitan da li je li razmišljao da se povuče iz politike da bi došlo do smanjivanja podela u crnogorskom društvu, Đukanović je odgovorio da je tri putra izlazio iz politike, ali da „često razvoj događaja skrene s prvobitno obarane putanje“. Osvrnuo se i na poruke zvaničnog Beograda da je pravo Srbije da štiti navodno ugrožena prava Srba u drugim državama reakvši da to čita kao „ugoržavanje suvereniteta susednih država“, posebno zbog iskustva iz 90-ih. „Sada su umesto Karadžića i Mladića četničke vojvode na čelu stranaka u Crnoj Gori pozvale Vučića da zaštiti njihova prava“, rekao je Đukanović, uz akcenat da je SPC „kao udarna igla velikosrpskog nacionalizma i jedina prekogranična infrastruktura Velike Srbije“, i podsetio na izjave o tome da crnogorska nacija ne postoji, da su Crnogorci isto što i Šumadinci i da su prava Srba u Crnoj Gori ugroženija nego što su bila u Pavelićevoj Hrvatskoj.
