BEOGRAD, 5. novembra 2024. (Beta) – Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević izjavila je danas da mnogo preporuka iz prošlogodišnjeg Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije nije ispunjeno i da je ove godine bilo više poglavlja u kojima nije zabeležen napredak.
Među tim oblastima u kojima nije bilo napretka su sloboda izražavanja i javna uprava, rekla je Miščević i dodala da i dalje postoji veliki broj vršilaca dužnosti u javnim preduzećima.
Govoreći o izmenama Krivičnog zakonika, Miščević je rekla da je to trebalo da bude završeno do kraja godine, ali da je javnost tražila da se javna rasprava produži. Miščević je rekla da je najveće razočarenje to što nije zabeležen napredak u poglavlju 33, o finansijskim i budžetskim odredbama jer, kako je navela, Srbija od 2014. traži od Evropske komisije pomoć u jačanju kapaciteta ali da to još nije dobila.
Takođe je rekla da je iznenađena što u Izveštaju EK nije dato mnogo prostora Reformskoj agendi i svemu što je kroz tu agendu postignuto, a što treba da bude „indikator kredibiliteta i napretka Srbije“.
Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žofre rekao je da su reforme u Srbiji usporene i da nije zabeležen napredak u više poglavlja u pristupnim pregovorima s EU. Ambasador EU je ukazao da se u Izveštaju EK ponovo konstatuje da je klaster 3 tehnički spreman za otvaranje i dodao da je sada na zemljama članicama da odluče da li je ukupan napredak Srbije dovoljan da bi se to desilo.
On je ponovio da će tempo napredovanja Srbije na putu ka EU zavisiti od reformi u vladavini prava, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, pravosuđu na jednoj strani i normalizacije odnosa sa Kosovom na drugoj.
Takođe je ponovio da je nivo usklađenosti Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom zaključno sa 30. septembrom 51 odsto i da zbog toga u poglavlju 31 nije bilo napretka. Sloboda izražavanja i borba protiv visoke korupcije ostaju oblasti u kojima je potrebno poboljšanje, dodao je Žofre.
On je istakao da Izveštaj jasno pokazuje da je izbor zemlje da bude članica EU „više nego ikad strateški izbor“. Kada su u pitanju ekonomski kriterijumi, Žoifre je rekao da se u poslovnom ambijentom vidi napredak u regulatornom i administrativnom opterećenju firmi, ali to i dalje ima određeni efekat na mala i srednja preduzeća, da je zakon o transakcijama sve više restriktivan, da se ne primenjuje konzistentno i da inspekcijski nadzor nije dovoljno efikasan.
„Čujemo zabrinutosti o nedostatku radne snage, zbog čega se mora poboljašti kvalitet obrazovanja i obuke kako bi se odgovorilo na zahteve tržišta“, rekao je Žofre. U pogeldu socioekonomskog razvoja, on je istakao da privredni rast Srbije mora da se ubrza kako bi se smanjio jaz između Srbije i EU.
„Nismo zaboravili na zapadni Balkan. U EU se smatra da mora da dođe do proširenja kako na istok tako i na zapadni Balkan“, rekao je Žofre.
