среда, фебруар 28, 2024

Vučić u Priboju: Dvostruko lice vlasti

Slične objave

Podeli

Predsednik Srbije u poseti je Priboju da bi „doprineo smanjivanju međunacionalnih tenzija“. Analitičari procenjuju da to služi samo kako bi se Vučić pred međunarodnom zajednicom predstavio kao faktor mira i stabilnosti.

Ivica Petrović

Incidenti koji su se proteklih dana desili u Priboju, gradiću na granici sa Bosnom i Hercegovinom, izazvali su nemir među bošnjačkim stanovništvom u tom gradu, ali i reakciju državnih organa Srbije. Tokom pravoslavnog Božića 7. januara grupa neidentifikovanih mladića u Priboju je pevala „Božić je, pucaj na džamije“, dok je nekoliko dana ranije grupa policajaca, pripadnika Uprave granične policije Priboj, pevala pesme u kojima se poziva na ponavljanje zločina u Srebrenici, Vukovaru, Novom Pazaru i Sjenici. Protiv 12 policajaca pokrenut je disciplinski postupak, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je u poseti Priboju kako bi se smanjile međuetničke tenzije.

Ministar policije Aleksandar Vulin naveo je „da u MUP-u nema mesta za ponašanje koje se nedavno dogodilo u Priboju“ i najavio da je formirana radna grupa i da će „o kažnjavanju policajaca odlučivati disciplinski organi MUP-a“. Poslanik SDA Sandžaka Enis Imamović je tokom sednice parlamenta Srbije uputio pitanje javnom tužilaštvu, kako je rekao, „ne zato što ima poverenje u njega, nego da skrene pažnju koliko institucije ohrabruju i dozvoljavaju širenje nacionalne i verske mržnje“. Podsetio je da je policija činila zločine u Sandžaku, konkretno u Priboju devedesetih godina, a da sada svedočimo ponovnom porastu pretnji.

Atmosfera mržnje i netrpeljivosti

Više nevladinih organizacija u Srbiji je istaklo, između ostalog, da je višemesečna kampanja podrške ratnim zločincima, kao i govor mržnje na društvenim mrežama, doveo do atmosfere netrpeljivosti i nepoželjnosti Bošnjaka u tom kraju i u Srbiji. Reakciju države na takve incidente ocenjuju kao blagu ili najčešće nikakvu i pozivaju državu Srbiju da zaustavi širenje mržnje i zastrašivanje Bošnjaka u Sandžaku.

Današnju posetu Priboju predsednika Srbije Goran Miletić, direktor Civil Right Defenders za Evropu, posmatra pre svega u kontekstu činjenice da se „Vučić nije u Beogradu izjašnjavao o grafitima Ratka Mladića i veličanju ratnih zločinaca, i da je prilično blagonaklono gledao na sve to, i stoga mi se čini mi da ovaj odlazak u Priboj sada ne može sve to da popravi“, kaže Miletić za DW.

Podgrevanje stereotipa

Pomenuti incidenti moraju se posmatrati kao deo opšte društvene atmosfere, koja se kreira već duži niz godina, ocenjuje za DW Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.

„Tu atmosferu kreiraju pre svega mediji pod državnom kontrolom, ali i deo akademske zajednice koji uporno promoviše te stereotipe o Bošnjacima u Srbiji, kao i o muslimanima na Balkanu uopšte. Nikada nije došlo do dekonstrukcije tih stereotipa, već se oni po potrebi potpaljuju. Sada je to definitivno uzelo maha i stoga je sada i aktuelizovan projekat ’srpski svet’, jer se procenjuje da je možda došao trenutak da se on ostvari“, ističe Biserko za DW.

(Ne)upitna podrška Dodiku

Dešavanja u Sandžaku i odnos vlasti prema tom delu Srbije nikako se ne mogu razdvojiti od odnosa Srbije prema Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj, a u krajnjoj instanci i prema Miloradu Dodiku, ističu sagovornici DW. Goran Miletić smatra da je odnos Srbije prema Bosni i Hercegovini „nikad gori“:

„Iz Srbije jedino stiže da je privržena Dejtonskom sporazumu, ali je na terenu sve drugačije. Srbija tu nikako ne igra konstruktivnu ulogu, jer je tamo prisutan strah kao pre početka rata u BiH. A što se tiče Dodika, on ne bi govorio i radio sve što radi bez zaleđa Srbije. Za one koji u to ne veruju, trebalo bi napomenuti da je Dodik prisutan na skoro svakom otvaranju fabrike, mosta ili već bilo čega u Srbiji. Time se šalje poruka i Srbiji i BiH da Srbija bezrezervno stoji iza njega“, naglašava Goran Miletić.

„Faktor mira i stabilnosti“

Sonja Biserko dodaje da je „Sandžak odavno percipiran kao deo ’zelene transverzale’, dakle Turska, Makedonija, Kosovo, Sandžak, Sarajevo, i ta teza umnogome određuje odnos prema muslimanskom stanovništvu generalno“. Sa druge strane tu su sada izjave Aleksandra Vučića i poseta Priboju, „koje samo služe da se on predstavi pred međunarodnom zajednicom kao faktor mira i stabilnosti“, ocenjuje predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.

„A s druge strane podržave sve te desničarske i nacionalističke organizacije, koje na dnevnom nivou narušavaju stabilnost i podižu tenzije u regionu. Može se reći da je ta manipulacija imala uspeha tokom proteklih godina kod međunarodnih aktera, ali se taj prostor za manipulacije sada smanjio dolaskom nove američke administracije“, smatra Sonja Biserko.

Ohrabreni ekstremisti

Direktor Civil Right Defenders za Evropu Miletić ističe da se, nakon blagonaklonog odnosa prema grafitima Ratka Mladića, „videlo da te grupacije imaju podršku vlasti“, što je, prema njegovim rečima, „bilo jasno i nakon nedavnog napada vandala na Prajd info centar“ (koji se nalazi na svega nekoliko koraka od radnog mesta predsednika Srbije- prim. nov).

„Oni su to radili po izlogu Centra polako, bez ikakve žurbe, nekima se vidi i lice na kamerama, i videlo se da oni uopšte nisu zabrinuti da bi mogli biti uhapšeni, i da bi mogli snositi neke zakonske konsekvence za to što rade“, objašnjava Miletić.

Goran Miletić napominje da je prvi korak u Vučićevoj metodologiji veštačka podela „u kojoj se aktivisti za ljudska prava predstave kao nekakvi ekstremisti, kojima suprotstave razne grupe koje šalju opasne poruke – i to se onda predstavi kao sukob nekakva dva ekstrema. Za to vreme Vučić sebe postavi u sredinu, kao umerenog političara koji rešava probleme. Tu metodologiju poznajemo još od Miloševića, koji je želeo da se pokaže kao daleko bolji od radikala. Čini mi se ipak da taj način vladanja ne može dugo da opstane“, zaključuje Goran Miletić.

(DW)