Zec izigrava vuka. I svuda Srbiju bruka. A građanima njenim od njega je muka.
Ispod repa satrapovog muve zuje. Za njegove potrebe postaju guje.
Sitničavi naš levijatan sa zavišću gleda. Kako planeti preti nuklearni meda.
Naši termiti nikada nisu siti. Zato lopovluk ne mogu skriti.
Vlastoljubne hijene od zemlje prave jalovu kašu. Kao alibi za to patriotizmom mašu.
Jednog dana ni bizon ih neće spasiti! Pošto će i on bukagija dopasti!
Oko vrh hidrine glave obiluje zverinjem užasa i strave. Ono je predstraža. I nije im blamaža. Te pijavice, vaške i krpelji po rajinom mozgu mile. I od nje prave debile.
Evropa ovom nakaznom zverinjaku prvi put preti. A zli neizdrž već se podlački sveti.
Čudovište je to spakovalo (vojne) sindikate u fioku. Ko zucne, sklepaće i njega u kratkom roku.
Na samom koncu, uz navedene koji žabe kuvaju u loncu. U krdu ove zverske farme, dižu puno larme, zmajevi ravnozemljaši, na čijoj čelenci doktor bi morao zatvora da se plaši. Jednom kad ljosnu njegovi naši. Zbog javnih izjava da će kovid da nas omaši.
Krda uvozna adresirana su na nulu, da održe razbojničku kulu.
