Vladimir Pajić
Moral se u srpskoj politici poteže revolveraški. Ko brže zauzme moralnu busiju taj „sudi“ o časti i postupcima, a rezultati rada ili nerada se najčešće zaborave. Na taj način vrednosti su devalvirale iz političke vodilje i utemeljenja u prostu politikantsku municiju. I to je jedan od rezultata dosadašnje vlasti.
Zavladalo je mišljenje da je pesimizam moralna kategorija, pa tako zamišljena otmenost koju pesimizam nosi pruža lažnu sigurnost ispravnosti, pravovernosti ili večitog “ispravnog” mišljenja. Ukoliko kažemo da ćemo svi umreti, bićemo sigurno u pravu. Međutim, taj pesimistički fatalizam neće ničemu doprineti dok smo živi. A situacija upravo među živim ljudima je sve gora a ispravljanje toga naš najveći politički zadatak. I to nije pitanje morala već pitanje opstanka.
Na političkom spektru tako imamo sa jedne strane pesimizam izazvan političkom krizom i autokratijom koji se temelji na strahu i koji je razumljiv. S druge strane ostaje zrno optimizma koje se temelji samo i isključivo na nadi. Između straha i nade, mi smo kroz istoriju uvek birali nadu. Čak i u mnogo težim vremenima.
Ili kako to kaže Veljko Petrović: “Velika dela ištu tvrdu šiju. Začepite usta mudrih grošićara! Dignite srce i zgazite sumnje zmiju i borite se za uspeh bez šićara!”
Tog prokazanog drugog juna biramo ili strah od velikog gubitka ili nadu u najmanju pobedu. Pokret slobodnih građana bira POBEDU pa makar bila i najmanja.
Autor je narodni poslanik i člana Predsedništva Pokreta slobodnih građana.
