Milan Ćulibrk
Šta očekivati u zemlji u kojoj je u nedelju na Pinku prilog o gazdi te televizije Željku Mitroviću trajao deset puta, a u ponedeljak dva puta duže nego o sukobima na severu Kosova u kojima je poginulo najmanje pet, a ranjeno duplo više ljudi
U sukobima na severu Kosova, bar prema zvaničnim informacijama, potvrđenim do utorka, poginuli su jedan kosovski policajac i četvorica Srba, koji su u noći između subote i nedelje, nekoliko sati nakon ponoći, postavili barikade u okolini sela Banjska. I to je jedino što se do sada pouzdano zna. Pitanje je da li će domaća javnost više od toga ikada i saznati, jer je prvi utisak da vlastima u Beogradu nije mnogo ni stalo da se sazna puna istina o ovom sukobu posle kojeg više ništa neće biti isto.
Priština je, s druge strane, ovaj sukob, ko god da ga je organizovao i planirao, dočekala kao dar sa neba, jer su do nedelje skoro svi posrednici u dijalogu Beograda i Prištine upirali prst u kosovskog premijera Aljbina Kurtija kao glavnog krivca za povećanu nestabilnost i učestale sukobe na severu Kosova, jer je tvrdoglavo odbijao da sprovede deo ranije postignutih dogovora.
U nedostatku zvaničnih, pouzdanih informacija, roje se glasine i nameću pitanja na koja nema odgovora – ko je naoružao, organizovao i nagovorio lokalne Srbe sa severa Kosova da krenu u, ispostavilo se, samoubilačku akciju? Šta im je bio cilj? Zbog čega su uopšte u gluvo doba blokirali jedan lokalni put, nakon čega su kosovske policijske snage blokirale bukvalno ceo sever? Da li je iko računao da ovakav sukob Kurti, za koga svi iz Beograda tvrde da je jedini krivac i da ne želi mir, može iskoristiti za upotrebu još veće sile? Ili da upravo onaj koga su Srbi optuživali za terorizam sada može Srbe sa severa da proglasi za teroriste? Ko god da je organizovao oružanu pobunu, u kojoj je učestvovalo oko 30 ljudi, morao je da bude svestan da bi to moglo najskuplje koštati više od 100.000 Srba sa KiM koji su i do sada živeli u svojevrsnom getu i izolaciji.
Situacija je suviše ozbiljna da bi se priča gradila na neproverenim glasinama. A javnost je satima bila prepuštena samo glasinama, jer nije bilo nikakvih zvaničnih informacija. Do utorka nisu saopštena ni imena poginulih Srba. Jedino je, na osnovu tvrdnji zvaničnika iz Prištine, pomenuto ime Milana Radoičića, potpredsednika Srpske liste, što može biti i deo razloga zašto se u Beogradu tako dugo ćutalo.
Za razliku od sukoba u maju, kada su Albanci iskoristili miting SNS-a u Beogradu da, na prepad, zauzmu zgrade četiri opštine na severu, nakon izbora koje su Srbi bojkotovali, ovoga puta nije bilo specijalnih emisija na provladinim televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Naprotiv. U centralnom Dnevniku na Pinku u nedelju u 18.30, prilog o sukobima u okolini sela Banjska trajao je nekoliko minuta, koji je brzo prekrio duplo duži napad na opoziciju, a onda i repriza sat i pet minuta dugog razgovora Jovane Jeremić sa gazdom Željkom Mitrovićem. Za svaki slučaj, ako neko nije gledao jutarnji program. Ovoga puta nisu hitno u studio pozvani Dragoslav Bokan, Dragan J. Vučićević, Saša Milovanović, Nebojša Krstić, Milomir Marić… da nam „objasne“ o čemu se radi.
Nije „specijalaca“ bilo ni dan kasnije. U Nacionalnom dnevniku u 18.30 na Pinku prilog o sukobima u kojima su poginula petorica ljudi, a najmanje duplo više ih je ranjeno, trajao je jedva šest minuta, sve sa izjavom penzionisanog pripadnika DB-a Ljubana Karana i reprizom dela Vučićeve izjave od prethodne večeri da je Kurti jedini krivac. A onda je skoro duplo duže, oko deset minuta, Željko Mitrović u informativnom programu svoje televizije dobio za promociju svoje privatne firme, PRDC, koja je jedan od izlagača na 11. međunarodnom sajmu naoružanja i vojne opreme Partner 2023. Ima, doduše, neke simbolike u nazivu ovog sajma. Jer, osim Pinka, sve je jasnije da će i druga Mitrovićeva firma, PRDC, uskoro postati partner – državi Srbiji. Shvatio je Mitrović, kao i drugi vlasnici provladinih štampanih i elektronskih tabloida, da ima isplativijih poslova. I umesto da rade u javnom interesu, da objektivno i pravovremeno informišu javnost o svim relevantnim događajima, sve čine kao da im je slogan – vaše pravo da ne znate ništa. I u tome su definitivno uspeli. A kad – ako ikada – saznamo šta se zaista desilo i dobijemo odgovore na ključna pitanja – ko, šta, kako, kada, zašto, gde – biće već kasno. Ako već nije prekasno. Čak i za Dan žalosti, koji je Vlada Srbije u utorak, na vanrednoj sednici, kad je konačno shvatila razmere tragedije, proglasila za sredu.
NIN, 28. septembra 2023.