субота, јул 13, 2024

Utisak prdnjave

Slične objave

Podeli

Svetislav Basara

Današnje Famozno je trebalo da bude „nastavak iz prošlog broja“, ali situacija se usložnila kad sam iz obično dobro obaveštenih izvora dočuo da će na informativni razgovor u Utisku nedelje biti privedeni Jelena Zorić, Dosta je bilo Radule i Marinika Tepić, što je samo značilo da će afera „otkud Jelena Zorić na listi Srbija na Zapadu“ biti podgrejana u makrotalasnoj pećnici i servirana Oliverinim abonentima. Nije mi, dakle, bilo druge nego da odem u Rim i da se namestim pred televizor. Prilikom prvog serviranja afere Jelenu Zorić nisam stavio na listu osumnjičenih, nakon podgrevanja afere senka sumnje (veća od nade) pala je i na nju. A evo zašto, što reko Blic.

Zato što je mlada dama – s razlogom ogorčena organizovano kriminalnom pojavom njenih podataka na listi koju nije želela da potpiše – diskretno insinuirala da je u organizovani kriminal umešana i lista „Srbija na Zapadu – Da se struka pita“, koju Zorićka smatra „opozicionom“ pod znacima navoda, izrečenim body languageom, tj. mlataranjem spojenim kažiprstima i srednjim prstima obeju šaka.

To bi – da je Zorićka muško – bio dovoljan razlog za nabijanje na figurativni qwrz, ali budući da je žensko – a da nije Ljilja Smajlovićka – stvar je prošla bez sankcija. Drugooptuženi za organizovanu kriminalnu radnju uturanja Zorićke na listu, JexS-ov koalicioni partner Radule, razložno je objasnio da podnosioci lista tehnički nemaju mogućnost da ubacuju bilo čije podatke i uzgred Tepićki napravio pitanje zašto Đidova koalicija vidi trun tri puta po dva falsifikovana podatka na nekim listama, a ne vidi brvno od 200 falsifikovanih podataka na listi „Srbija protiv nasilja“.

To je pitanje Tepićka – uz Oliverinu asistenciju – toliko uspešno zaobilazila, maltene kao Ljilja Smajlovićka, i neprestano se vraćala na principijelnu govoranciju krcatu pridevima dostojnim Koštunice, što bi bilo OK kad bi Marinika i njen šef imali bilo kakve političke principe, još tačnije – bilo kakvu politiku, osim zasenjivanja uglađene cincarsko-kalburske prostote.

Najinteresantniji za fenomenologiju srpske politike (svih boja) ispao je Radule, koji je detaljno izložio svoju političku filozofiju nepristajanja na francusko-nemački plan. Vidite, rekao je Radule – koji je dosad promenio sve ideologije osim džuče – 82% građana Srbije se protivi francusko-nemačkom planu, sledstveno, svi koji hoće da preuzmu Visoke Glasove moraju iz pragmatičnih razloga biti protiv rečenog plana.

Da sam nekim slučajem bio u Oliverinom studiju, Raduletu bih postavio sledeće pitanje: A jel’te, g. Raduloviću, ako bi 82% građana Srbije jelo govna – što se u doglednoj budućnosti lako može i dogoditi – da li biste i vi jeli govna da biste pridobili njihove glasove? Toliko na tu temu; pragmatizam jedenja govana biće tema naše sutrašnje kolumne.

Posle priloga u program se javio Zoran Vuletić, predsednik GDF-a, koji je – ako mene pitate, premlako i previše biranim rečima – skrenuo pažnju na neke nelogičnosti u glavama punim utisaka, a Olivera ga je svaki čas prekidala i požurivala, tako da je utisak teške prdnjave bio kompletan.