Svetislav Basara
Današnje Famozno je trebalo da bude „nastavak iz prošlog broja“, ali situacija se usložnila kad sam iz obično dobro obaveštenih izvora dočuo da će na informativni razgovor u Utisku nedelje biti privedeni Jelena Zorić, Dosta je bilo Radule i Marinika Tepić, što je samo značilo da će afera „otkud Jelena Zorić na listi Srbija na Zapadu“ biti podgrejana u makrotalasnoj pećnici i servirana Oliverinim abonentima. Nije mi, dakle, bilo druge nego da odem u Rim i da se namestim pred televizor. Prilikom prvog serviranja afere Jelenu Zorić nisam stavio na listu osumnjičenih, nakon podgrevanja afere senka sumnje (veća od nade) pala je i na nju. A evo zašto, što reko Blic.
Zato što je mlada dama – s razlogom ogorčena organizovano kriminalnom pojavom njenih podataka na listi koju nije želela da potpiše – diskretno insinuirala da je u organizovani kriminal umešana i lista „Srbija na Zapadu – Da se struka pita“, koju Zorićka smatra „opozicionom“ pod znacima navoda, izrečenim body languageom, tj. mlataranjem spojenim kažiprstima i srednjim prstima obeju šaka.
To bi – da je Zorićka muško – bio dovoljan razlog za nabijanje na figurativni qwrz, ali budući da je žensko – a da nije Ljilja Smajlovićka – stvar je prošla bez sankcija. Drugooptuženi za organizovanu kriminalnu radnju uturanja Zorićke na listu, JexS-ov koalicioni partner Radule, razložno je objasnio da podnosioci lista tehnički nemaju mogućnost da ubacuju bilo čije podatke i uzgred Tepićki napravio pitanje zašto Đidova koalicija vidi trun tri puta po dva falsifikovana podatka na nekim listama, a ne vidi brvno od 200 falsifikovanih podataka na listi „Srbija protiv nasilja“.
To je pitanje Tepićka – uz Oliverinu asistenciju – toliko uspešno zaobilazila, maltene kao Ljilja Smajlovićka, i neprestano se vraćala na principijelnu govoranciju krcatu pridevima dostojnim Koštunice, što bi bilo OK kad bi Marinika i njen šef imali bilo kakve političke principe, još tačnije – bilo kakvu politiku, osim zasenjivanja uglađene cincarsko-kalburske prostote.
Najinteresantniji za fenomenologiju srpske politike (svih boja) ispao je Radule, koji je detaljno izložio svoju političku filozofiju nepristajanja na francusko-nemački plan. Vidite, rekao je Radule – koji je dosad promenio sve ideologije osim džuče – 82% građana Srbije se protivi francusko-nemačkom planu, sledstveno, svi koji hoće da preuzmu Visoke Glasove moraju iz pragmatičnih razloga biti protiv rečenog plana.
Da sam nekim slučajem bio u Oliverinom studiju, Raduletu bih postavio sledeće pitanje: A jel’te, g. Raduloviću, ako bi 82% građana Srbije jelo govna – što se u doglednoj budućnosti lako može i dogoditi – da li biste i vi jeli govna da biste pridobili njihove glasove? Toliko na tu temu; pragmatizam jedenja govana biće tema naše sutrašnje kolumne.
Posle priloga u program se javio Zoran Vuletić, predsednik GDF-a, koji je – ako mene pitate, premlako i previše biranim rečima – skrenuo pažnju na neke nelogičnosti u glavama punim utisaka, a Olivera ga je svaki čas prekidala i požurivala, tako da je utisak teške prdnjave bio kompletan.
