Piše: Jelena Tasić
Iako je pokojni mitropolit Amfilohije (Radović) krajem oktobra prošle godine sve iznenadio svojim neočekivanim odlaskom sa ovog sveta, malo ko je tada procenjivao da će, uprkos situaciji u srpskim zemljama, najpre izbor, a potom i ustoličenje njegov naslednika na Cetinju biti tako veliki, u prvom redu politički problem.
Odakle ovolika medijska i poliička drama kad su svetovna i duhovna vlast u CG odvojene još u drugoj polovini 19. veka, u vreme vladavine kneza a potom kralja Nikole Petrovića, dok se mlada i moderna NATO crnogorska država deklariše kao ultrasekularna i demokratska?
Gde je zapelo, ako bi pravila trebalo da budu jasna – država je dužna da garantuje javni red i mir, kao i bezbednost i sigurnost svih građana, dok bi svako mešanje spolja u unutrašnja crkvena pitanja, uključujući i ustoličenje novog mitropolita crnogorsko-primorskog, značilo zadiranje u pravo na veroispovest i interno pravo Crkve na obrede?
U vreme pisanje ovog teksta, uoči ustoličenja izabranog mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija (Mićovića), izvesno je bilo samo da će ono biti u sedištu Mitropolije na Cetinju i da će biti, kako su na kraju odlučili domaćini, isključivo verskog karaktera.
Više nema dileme ni oko dolaska patrijarha srpskog Porfirija (Perića) u Podgoricu i na Cetinje, što će biti njegova prva poseta CG od izbora za novog poglavara SPC.
„Mi treba da ustoličimo novog mitropolita, kog je Crkva legitimno i legalno izabrala. Ne samo legalno, nego i kanonski, tradicionalno, dakle stolećima i to na isti način, kao što je stolećima bilo ustoličenje izabranih mitropolita pravoslavnih na Cetinju. Ali, pošto tu očigledno ima mnogo politike i raznih interesa koje ja, iskren da budem, ne razumem, ali, pravo da vam kažem i nezainteresovan sam za te interese. Ne želim da se prljam, da prljam svoj um, da me to opterećuje, da mi pravi konfuziju u glavi, ako bih se bavio tim silnim informacijama. Znam da činimo nešto što je delo Crkve, a to znači delo ljubavi i delo mira“, poručio je patrijarh Porfirije na Instagramu, ne pominjući šta bi sa dugo očekivanim potpisivanjem Temeljnog ugovora između SPC i Vlade CG, koje je zapelo u Patrijaršiji.
Što se tiče policije na Cetinju, u nedelju treba očekivati njeno, u crnogorskim okvirima, masovnije prisustvo jer su bezbednosne službe CG prethodnih nedelja, uz beogradske tabloide pod kontrolom vlasti, bile šampioni u širenju panike zbog mogućeg sukoba „ekstremista na obe strane“, podržavajući ideje o eventualnom odlaganju i izmeštanju ustoličenja.
Uoči sednice Veća za nacionalnu bezbednost, koja je bila zakazana za petak, crnogorski premijer Zdravko Krivokapić i opoziciona Demokratska partija socijalista, čiji je lider predsednik CG Milo Đukanović, razmenili su optužbe o hipotetičnoj odgovornosti za hipotetično izbijanje haosa na Cetinju.
Vlada je unapred oprala ruke od svega, a iz DPS je saopšteno da ne odustaju od dolaska na Cetinje kako bi sa građanima branili „sve viševjekovne tekovine i teškom mukom stečeno pravo na svoju državu i slobodu“.
Ustoličenju na Cetinju protive se crnogorske organizacije i udruženja sa nacionalnim predznakom, gotovo sve opozicione parlamentarne stranke, kao i opštinska vlast u istorijskoj prestonici CG.
Oni tvrde da ustoličenje mitropolita Joanikija predstavlja „okupaciju, klerikalizaciju i pokušaj uvođenja Crne Gore u takozvani srpski svet“.
Zbog narastujućih tenzija oglasio se i neimenovani izvor u Stejt departmentu.
Osim istorijskog legitimiteta SPC i crkvene i kanonske neutemeljenosti organizacije koja se zove Crnogorska pravoslavna crkva – registrovali su je crnogorski liberali u policiji, protivnici ustoličenja na Cetinju predviđaju da je Episkopski savet CG, kao mozak protestnih litija, imao jasan otklon prema zvaničnom Beogradu.
Dobrim delom zaslugom vladike Joanikija nije došlo do nametane Vučićeve prošlogodišnje božićne posete eparhijama SPC u CG.
Kako se spekulisalo u crkvenim krugovima, Vučić je navodno sam odustao od posete Pljevljima, koju mu je izdejstvovao pokojni patrijarh Irinej – čuo je da pokojni vladika Atanasije (Jevtić) namerava da ga dočeka zajedno sa nadležnim episkopom mileševskim.
Mitropolit Amfilohije je, delom zahvaljujući i Episkopskom savetu CG, koji je ukinut odlukom nedavnog majskog Sabora SPC, izbegao Vučićevu i Đukanovićevu političku zamku u koju je, kako se spekuliše, pokušavao da ga uvuče i deo tadašnjeg Sinoda i braća arhijereji bliski vlastima.
Na mitropolitu Joanikiju sada je zadatak da i sebe i Mitropoliju zaštiti od političkih igara, pritisaka i manipulacija sa raznih strana, pogotovo što je Crkva u CG na sebe navukla Vučićev i Đukanović bes zbog prošlogodišnjeg buđenja naroda, koje je dovelo do promene vlasti i nedisciplinom prema zvaničnom Beogradu.
Iako je Mitropolija povukla pozivnice za ustoličenje na Cetinju ranije poslate političarima i drugim javnostim ličnostima, Vučić je, kao i pojedni srpski i crnogorski i političari, konačnu odliku o (ne)odlasku na Cetinje ostavio za poslednji čas.
On je pravio predstavu i oko navodnog nepozivanja na ustoličenje, pa se u pojedinim beogradskim medijima, uz pozivanje na neimenovane patrijaršijske izvore, pojavila vest da mu je pozivnica uručena preko Patrijaršije, iako mu je ranije stigla iz CG.
U visokim političkim izvorima spekuliše se da je zapravo i sa Andrićevog venca zakulisno zagovarano izmeštanje ustoličenja iz sedišta Mitropolije na Cetinju u Podgoricu, što SPC ne bi smela sebi da dozvoli ni iz crkvenih razloga, a ni zbog mogućih političkih i egzistencijalnih posledica.
U aktuelnom cetinjskom rebusu pitanje je koliko su Mitropolija i premijer CG delovali sinhrono pri donošenju odluke da ustoličenje ostane u verskim okvirima kako bi se premostila napeta i delikatna situacija.
Krivokapić definitivno neće prisustvovati ustoličenju jer, kako tvrde u Podgorici, želi da „jednim udarcem“ postigne dva cilja – da bude primer drugim političarima da odustanu od dolaska na Cetinje, ali i da bude solidaran sa vernicima koji u nedelju ne mogu da budu na ustoličenju, tvrde u Podgorici.
Ukoliko mu zdravstveno stanje bude dozvoljavalo, on bi trebalo da se pojavi na svečanom ručku koji će mitropolit Joanikije posle ustoličenja prirediti u čast poglavara SPC.
Pod znakom pitanja zasad je i premijerov dolazak na patrijarhov doček isped hrama Hristovog Vaskrsenja u Podgorici, u subotu po podne.
Da li će Krivokapićev primer pomoći da se izbegnu politizacija ustoličenja i eventualni incidenti? Teško je prognozirati, mada su sitne čarke i provokacije već počele oko Cetinjskog manastira.
Danasovi izvori spekulišu da mnogo toga zavisi od uticaja koji predsednik CG ima u policiji.
Pojedini krugovi upozoravaju na mogućnost da policija ne reaguje na eventualne pokušaje upada demonstranata u Cetinjski manastir i sprečavanje ustoličenja, kao što za Preobraženje nije reagovala na ulazak „neovlašćenih lica“ u crkvu posvećenu ovom prazniku na Ivanovim koritima, ali je zbog toga sprečila sveštenike Mitropolije crnogorsko-primorske da u njoj služe liturgiju.
To bi verovatno bio najgori scenario ne samo za Crkvu nego i za opštu političku i bezbednosnu situaciju u CG.
U vreme pisanje ovog teksta, uoči ustoličenja izabranog mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija (Mićovića), izvesno je bilo samo da će ono biti u sedištu Mitropolije na Cetinju i da će biti, kako su na kraju odlučili domaćini, isključivo verskog karaktera.
Više nema dileme ni oko dolaska patrijarha srpskog Porfirija (Perića) u Podgoricu i na Cetinje, što će biti njegova prva poseta CG od izbora za novog poglavara SPC.
„Mi treba da ustoličimo novog mitropolita, kog je Crkva legitimno i legalno izabrala. Ne samo legalno, nego i kanonski, tradicionalno, dakle stolećima i to na isti način, kao što je stolećima bilo ustoličenje izabranih mitropolita pravoslavnih na Cetinju. Ali, pošto tu očigledno ima mnogo politike i raznih interesa koje ja, iskren da budem, ne razumem, ali, pravo da vam kažem i nezainteresovan sam za te interese. Ne želim da se prljam, da prljam svoj um, da me to opterećuje, da mi pravi konfuziju u glavi, ako bih se bavio tim silnim informacijama. Znam da činimo nešto što je delo Crkve, a to znači delo ljubavi i delo mira“, poručio je patrijarh Porfirije na Instagramu, ne pominjući šta bi sa dugo očekivanim potpisivanjem Temeljnog ugovora između SPC i Vlade CG, koje je zapelo u Patrijaršiji.
Što se tiče policije na Cetinju, u nedelju treba očekivati njeno, u crnogorskim okvirima, masovnije prisustvo jer su bezbednosne službe CG prethodnih nedelja, uz beogradske tabloide pod kontrolom vlasti, bile šampioni u širenju panike zbog mogućeg sukoba „ekstremista na obe strane“, podržavajući ideje o eventualnom odlaganju i izmeštanju ustoličenja.
Uoči sednice Veća za nacionalnu bezbednost, koja je bila zakazana za petak, crnogorski premijer Zdravko Krivokapić i opoziciona Demokratska partija socijalista, čiji je lider predsednik CG Milo Đukanović, razmenili su optužbe o hipotetičnoj odgovornosti za hipotetično izbijanje haosa na Cetinju.
Vlada je unapred oprala ruke od svega, a iz DPS je saopšteno da ne odustaju od dolaska na Cetinje kako bi sa građanima branili „sve viševjekovne tekovine i teškom mukom stečeno pravo na svoju državu i slobodu“.
Ustoličenju na Cetinju protive se crnogorske organizacije i udruženja sa nacionalnim predznakom, gotovo sve opozicione parlamentarne stranke, kao i opštinska vlast u istorijskoj prestonici CG.
Oni tvrde da ustoličenje mitropolita Joanikija predstavlja „okupaciju, klerikalizaciju i pokušaj uvođenja Crne Gore u takozvani srpski svet“.
Zbog narastujućih tenzija oglasio se i neimenovani izvor u Stejt departmentu.
Osim istorijskog legitimiteta SPC i crkvene i kanonske neutemeljenosti organizacije koja se zove Crnogorska pravoslavna crkva – registrovali su je crnogorski liberali u policiji, protivnici ustoličenja na Cetinju predviđaju da je Episkopski savet CG, kao mozak protestnih litija, imao jasan otklon prema zvaničnom Beogradu.
Dobrim delom zaslugom vladike Joanikija nije došlo do nametane Vučićeve prošlogodišnje božićne posete eparhijama SPC u CG.
Kako se spekulisalo u crkvenim krugovima, Vučić je navodno sam odustao od posete Pljevljima, koju mu je izdejstvovao pokojni patrijarh Irinej – čuo je da pokojni vladika Atanasije (Jevtić) namerava da ga dočeka zajedno sa nadležnim episkopom mileševskim.
Mitropolit Amfilohije je, delom zahvaljujući i Episkopskom savetu CG, koji je ukinut odlukom nedavnog majskog Sabora SPC, izbegao Vučićevu i Đukanovićevu političku zamku u koju je, kako se spekuliše, pokušavao da ga uvuče i deo tadašnjeg Sinoda i braća arhijereji bliski vlastima.
Na mitropolitu Joanikiju sada je zadatak da i sebe i Mitropoliju zaštiti od političkih igara, pritisaka i manipulacija sa raznih strana, pogotovo što je Crkva u CG na sebe navukla Vučićev i Đukanović bes zbog prošlogodišnjeg buđenja naroda, koje je dovelo do promene vlasti i nedisciplinom prema zvaničnom Beogradu.
Iako je Mitropolija povukla pozivnice za ustoličenje na Cetinju ranije poslate političarima i drugim javnostim ličnostima, Vučić je, kao i pojedni srpski i crnogorski i političari, konačnu odliku o (ne)odlasku na Cetinje ostavio za poslednji čas.
On je pravio predstavu i oko navodnog nepozivanja na ustoličenje, pa se u pojedinim beogradskim medijima, uz pozivanje na neimenovane patrijaršijske izvore, pojavila vest da mu je pozivnica uručena preko Patrijaršije, iako mu je ranije stigla iz CG.
U visokim političkim izvorima spekuliše se da je zapravo i sa Andrićevog venca zakulisno zagovarano izmeštanje ustoličenja iz sedišta Mitropolije na Cetinju u Podgoricu, što SPC ne bi smela sebi da dozvoli ni iz crkvenih razloga, a ni zbog mogućih političkih i egzistencijalnih posledica.
U aktuelnom cetinjskom rebusu pitanje je koliko su Mitropolija i premijer CG delovali sinhrono pri donošenju odluke da ustoličenje ostane u verskim okvirima kako bi se premostila napeta i delikatna situacija.
Krivokapić definitivno neće prisustvovati ustoličenju jer, kako tvrde u Podgorici, želi da „jednim udarcem“ postigne dva cilja – da bude primer drugim političarima da odustanu od dolaska na Cetinje, ali i da bude solidaran sa vernicima koji u nedelju ne mogu da budu na ustoličenju, tvrde u Podgorici.
Ukoliko mu zdravstveno stanje bude dozvoljavalo, on bi trebalo da se pojavi na svečanom ručku koji će mitropolit Joanikije posle ustoličenja prirediti u čast poglavara SPC.
Pod znakom pitanja zasad je i premijerov dolazak na patrijarhov doček isped hrama Hristovog Vaskrsenja u Podgorici, u subotu po podne.
Da li će Krivokapićev primer pomoći da se izbegnu politizacija ustoličenja i eventualni incidenti? Teško je prognozirati, mada su sitne čarke i provokacije već počele oko Cetinjskog manastira.
Danasovi izvori spekulišu da mnogo toga zavisi od uticaja koji predsednik CG ima u policiji.
Pojedini krugovi upozoravaju na mogućnost da policija ne reaguje na eventualne pokušaje upada demonstranata u Cetinjski manastir i sprečavanje ustoličenja, kao što za Preobraženje nije reagovala na ulazak „neovlašćenih lica“ u crkvu posvećenu ovom prazniku na Ivanovim koritima, ali je zbog toga sprečila sveštenike Mitropolije crnogorsko-primorske da u njoj služe liturgiju.
To bi verovatno bio najgori scenario ne samo za Crkvu nego i za opštu političku i bezbednosnu situaciju u CG.
(Danas)
Program
Dvodnevni program ustoličenja obuhvata više događaja za koje su od novinara tražene akreditacije. Doček patrijarha Porfirija u Podgoricu najavljen je u subotu u 18 sati. Slede – večernja služba, obraćanje patrijarhovo i mitropolita Joanikija i kulturno-umetnički program. U nedelju sveta arhijerejska liturgija sa činom ustoličenja koja počinje u osam sati i direktno će je prenositi RTCG. Iz Mitropolije je najavljeno insistiranje na poštovanju svih propisa Instituta za javno zdravlje Crne Gore. Na ustoličenju se očekuje dolazak članova episkopata SPC, predstavnika sestrinskih pomesnih pravoslavnih crkava i drugih verskim denominacija.
Hotel zatvoren, bolnica na „režimu“
Na Cetinju, koje nije bilo bezbedno za putnike sa vozilima sa beogradskim tablicama ni u nekadašnjoj SFRJ, „zbog neizdavanja računa od nekoliko evra“ zatvoren je hotel Grand, jedini u ovom gradu koji može da primi nekoliko stotina gostiju. Kako javljaju crnogorski mediji, v. d. direktora Opšte bolnice Danilo Prvi, Vladimir Pavićević, doneo je odluku da se odlože prijemi pacijenata koji nisu hitni, a planirani su za nedelju, 5. septembar, dok će pacijenti, čije stanje to dozvoljava, biti otpušeni na kućno liječenje.
