Svetislav Basara
Laganje je neotuđivo ljudsko pravo, ponekad, bogme, i obaveza. Kriminalci imaju pravo da lažu u svoju odbranu, političari imaju pravo da lažu i u odbrani i u napadu, ali zato postoje sudovi i „sudovi“ javnosti koji kriminalce i političare savatavaju u lažima.
Ako javnost prelešćena interesima guzice – a naša je eklatantno takva – nedremano ne hvata političare u lažima i mašćenjima, laži i mašćenja s vremenom postanu „zvanična verzija“. poput, recimo, laži o „zlatnom dobu srpske demokratije“ – 1903-1914 – koje je u suštini bilo poluvojna diktatura. I kralju su se tresle gaće pred Apisom.
Budući da je čovek u ozbiljnim godinama, neću reći da sam Vladetu Jankovića savatao u masnoj laži – koja preti da postane zvanična verzija – nego ću reći da sam ga uhvatio u istini.
„Sve je moglo biti drugačije“ – glagolji Vladeta u inkriminisanom intervjuu Vremenu – samo „da su demokratske stranke leve i desne orijentacije – DS i DSS – posle 5. oktobra uspele da nađu zajednički jezik i uspostave stabilnu demokratsku većinu. Međutim, suviše uticajnih faktora, a pre svega Služba, postarali su se da to toga ne dođe.“
Čitajući Vladetin solilokvij, građani Euromahale i Krugova Dvojke zacelo misle: kamo sreće da su DSS i DS uspele da nađu zajednički jezik i da uspostave stabilnu demokratsku većinu, drugu bismo mi pesmu danas pevali, onda će tu misao preneti potomcima s kolena na koleno, pa će „zvanična verzija“ glasiti da bismo živeli dugo i srećno samo da se „isuviše uticajnih faktora, a pre svega Služba, nisu postarali da do toga ne dođe“.
Čuj – služba koju DSS drži pod kontrolom se „postarala“ da ne dođe do dogovora. Masna istina, šta reći. Idemo dalje. „Stranka desne orijentacije“ DSS upravo je osnovana – po svemu sudeći uz pomoć Službe – s ciljem da uz sasluživanje Ćosićevih insajdera u DS-u kako zna i ume, svim sredstvima – uključujući i metke – zaustavi svaki pokušaj liberalizacije i demokratizacije Srbije.
Nikakvih pokušaja pronalaženja „zajedničkog jezika“ nije bilo. Nije ni trebalo da ih bude. Tu se radilo o apsolutnoj nekompatibilnosti političkih koncepcija i ljudskih karaktera. Bila je to, što reko Kjerkegor, situacija – ili-ili.
„Stranka leve orijentacije“ DS, sa Ðinđićem na čelu, potpomognuta još nekolicinom političkih persona dramatis, u naivnosti je mislila da se DSS-ov manevarski prostor može suziti političkim sredstvima. Avaj, sekta je našla načina da ga proširi.
To je razlog zbog koga sam u pretprošlogodišnjem intervjuu Novom magazinu nekom budućem Zoranu Ðinđiću – koji će se posle vladavine nekog Pol Pota, koji će naslediti Visoko Carstvije, neminovno pojaviti, kao što će se neminovno pojaviti i novi Koštunica – dao besplatan savet da u noći novog 5. oktobra novog Koštunicu zavede u jarak i da mu puca u potiljak. To će se, računam, dogoditi negde oko 2099. Vladeta ima pravni lek: može da se obrati onoj jedinici iz filma „Minority Report“ i da me prijavi za huškanje na budući zločin.
(Famozno, Kurir, 13. avgusta 2022.)
